5 ruta za izlet sa decom u okolini Budimpešte u krugu od 50 kilometara

Krenite, recimo, od juga! Blizu Budimpešte nalaze se Sigethalom i Rackeve, tj. Srpski Kovin, koji obiluju avanturističkim programima. U Sigethalomu se možete upoznati sa načinom života Mađara na selu pre 1000 godina. U parku Emeše, u krugu bivše kasarne, organizatorski tim je stvorio naselje iz doba Svetog Ištvana.

Naravno prazne kuće ne bi bile zanimljive, pa je organizovana grupa ljudi obučenih u nekadašnju odeću, koji obavljaju svakodnevne poslove i dočaravaju davna vremena. Ovde možete upoznati stare mađarske zanate, način uzgajanja domaćih životinja i raznih vrsta useva, a muškarci su spremni da vas uvedu i u veštinu oružane borbe. Imaćete priliku da jašete konje i da isprobate streličarstvo! Ako ste sve videli, pravac Rackeve (Srpski Kovin)! Pogledajte panoramu iz tornja gradske kuće, vatrogasnog tornja-vidikovca. Sa visine od 40 metara, kad je vedro vreme, mogu se videti čak i budimske planine ili Velence bregovi. 

U Srpskom Kovinu se nalazi jedini srpski pravoslavni hram u stilu gotike u Mađarskoj, pa nemojte propustiti da potražite među kućama ovo lepo zdanje okruženo kamenim zidom. Da li ste znali da su ovde nekada radili i vodeni mlinovi? U Srpskom Kovinu, na obali Dunava radi jedini klasičan brodski mlin sa vertikalnim vodeničkim točkom, s tom razlikom da je cela konstrukcija smeštena na vodu. Zahvaljujući tome brodski mlin je mogao nekada davno da menja mesto, zavisno od vodostaja. Od 2010. godine mnoge porodice posećuju ovaj nesvakidašnji mlin, koji je ujedno i zabavan muzej.

Deca sama mogu da samelju žito, mogu iskusiti razliku između griza i razne vrste brašna. Brašno koje je samleveno u mlinu se može kupiti. Na kraju dana preporučujemo šetnju obalom Dunava do prvog svetovnog baroknog dvorca u zemlji, koji je sagradio Eugen Savojski. 

Okolina jezera Velence takođe obiluje znamenitostima. Kao prvo tu je samo jezero, na kojem od veslanja na dasci do vejkborda možete da se oprobate u raznim veštinama. Sve to u okviru Venice Beach Cable Parka. Posle toga slobodno osedlajte bicikl i krenite u obilazak jezera, čiji je obim oko 33 kilometara. Prvo ćete naići na Arboretum i park divljači Pakozd-Šukoro. U prijatnom okruženju šume i proplanaka čeka vas šetnja po poučnoj stazi, a iz vidikovca se pruža pogled na divnu panoramu jezera, dok su cvetne livade pogodne za piknik. Za decu je izgrađeno igralište u obliku tvrđave, a mogu izbliza da razgledaju i divljač kao što su divlje svinje, srne, jeleni, pa čak i emu, a u interaktivnom muzeju mogu da otkriju okolinu i da uživaju u malom romantičnom jezeru. Pakozd je poznat i po tome što je ovde došlo do prve bitke tokom oslobodilačke borbe 1848-49. godine, u kojoj su Mađari uspešno zaustavili neprijatelja. U spomen na ovaj istorijski događaj 2010. podignut je Vojni spomen park, u kojem je predstavljena istorija vojevanja. Na području od 1,6 hektara može se razgledati oficirska baraka iz Prvog svetskog rata, rovovi iz Drugog svetskog rata, a u delu koji se odnosi na revoluciju iz 1956. godine, suočićete se sa pravim tenkom tipa T-55. Ne propustite Spomen kapelu zanimljivog izgleda, iz spomen bitke kod Dona, koja se nalazi 500 metara od parka. Ako ste ožedneli od mnogih utisaka, možete popiti kafu i na terasi lokalnog kafića. Pošto ste obišli svaku tačku postavke na zatvorenom i otvorenom prostoru, uputite se autoputem M7 u Dinješ, na svega 10 kilometara udaljenosti. Malo naselje na obali jezera Velence čeka vas sa iznenađenjem iz knjige Ginis rekorda. Idejni tvorac lokalnog parka sa tvrđavom i skanzenom bio je Zoltan Aleksi, koji je ovim ostvario san iz detinjstva. Radi se o impozantnoj galeriji na otvorenom, gde su izložene makete porušenih mađarskih istorijskih tvrđava. Posebnost ove postavke je što su svih 35 tvrđava postavljene u originalnoj poziciji, a – kao i prava utvrđenja – i ova su građena od kamena, drveta, cigle, pruća i blata. Pored izložbe postavljeno je ovde i jedno selo iz vremena dolaska Mađara u otadžbinu. Najzanimljivija atrakcija skanzena je crkva brvnara iz 11. veka, a u selu možete videti i majstore raznih zanata, kao i neke domaće životinje. Iz Dinješa vodi 15 kilometara duga poučna staza nazvana Poj ptica, kojom se možete vratiti preko Agarda do Gardonja, zatim u Velence. Tokom obilaska staze, možete videti posebne vrste ptica: trstike, čaplje i sove. Tu su i domaće životinje: mađarsko sivo goveče i mađarske racka ovce takođe će vas pratiti tokom puta. Ako ste biciklom obišli jezero, a na kraju oprali sa sebe prašinu kupanjem u jezerskoj vodi, mogli biste se popeti u vidikovac na uzvišenju Bence, odakle možete da osmotrite svoju celodnevnu putanju. 

Na 40 minuta vožnje zapadno od Sekešfehervara čeka vas svojom nostalgičnom izložbom muzej igračaka Hetedhet, tj. Preko sedam brda, koji ovde radi već više decenija. Postavka pruža izuzetnu priliku da svojoj deci ispričate doživljaje sopstvenog detinjstva, dok podrobno razgledate svaki pojedini predmet zbirke Moskovski. Čak se može dogoditi da naletite na igračke, napravljene od rogova bube jelenka. Na izložbi se možete diviti poznatim ilustracijama i crtežima iz bajki grafičara Lasla Rebera. Nakon atmosfere iz bajke, potražite u predgrađu Sekešfehervara na Starom brdu (Öreghegy), tvrđavu Bori. Skulptor, profesor univerziteta Jene Bori je tokom 40 godina gradio građevinski kompleks, koji je Ginisova knjiga rekorda dodala u svoj spisak. Zapanjujuća je činjenica da je skulptor praktično sam gradio zamak i da se rukovodio samo svojom maštom. Zgrada je danas muzej, otvoren za posetioce sa postavkom slika i skulptura, a za decu će svakako biti zanimljive mnoge kružne stepenice koje vode u tornjeve, kao i skrivene pregrade. Posle muzejske zaobilaznice, pravac priroda! Novi centar za posetioce Šošto čeka vas sa naučno popularnim programima, zanimanjima i organizovanim šetnjama. Prirodni rezervat na 218 hektara nudi poučne pešačke staze, interaktivno posmatranje ptica i dobro opremljeno dečije igralište. Čak ima mesta za piknik u prirodi. Obezbeđena je bujna priroda i svež vazduh. 

U istočnom pravcu od glavnog grada, na svega 32 kilometara u Verešeđhazi (Veresegyháza) nalazi se jedino sklonište za medvede u Centralnoj Evropi, koje se vodi kao zvanična lokacija Svetske organizacije za dobrobit životinja (WSPA). Pored medveda žive ovde i vukovi, rakuni, koati sa prstenastim repom, a zovi ih i nosati medvedi i irvasi. Za razliku od većine parka divljači ovde možete hraniti životinje. Medvede na primer pomoću varjača umočenih u med. Na taj način i najmlađi posetioci mogu da nahrane inače opasnu divljač. Besplatno možete da iznajmite i male motore, a postoji i prostor za maženje mladunčadi. 

Odatle je zaista samo korak do Gedelea (Gödöllő), gde vas čeka najveći barokni dvorac Mađarske. Ovo remek-delo iz 18. veka nudi posetiocima izložbe koje obuhvataju istoriju više vekova. Pođite stopama Sisi i otkrijte kako je provodila vreme legendarna kraljica Elizabeta. Zavirite iza kulisa baroknog pozorišta, jedinstvenog u Evropi, zatim krenite duboko u zemlju i pogledajte bunker Mikloša Hortija. U bunkeru se, pored starog nameštaja, vrte i nekadašnje filmske vesti, a možete poslušati i pesme tada popularne pevačice Kataline Karadi. Deca će sigurno biti očarana raznovrsnim istorijskim doživljajima unutar dvorca, ali je i predivan park koji ga okružuje vredan pažnje, stoga nemojte propustiti jednu podužu šetnju. Na oko 10 kilometara od dvorca, u dolini Domonj, nalazi se ergela Lazar, koja se prostire na zemljištu od 9 hektara u tradicionalnom okruženju mađarskog sela. Prema redu programa pogledajte konjičku predstavu, seosko dvorište i probajte autentična mađarska jela - ovde se mogu prijatno osećati i mladi, i stari. A da ne pominjemo živopisnu okolinu, prijatnu za predah pri kraju dana.  

Najpopularnije destinacije za izlet svakako se nalaze severno od Budimpešte. Višegrad, na svega sat vremena vožnje, uvek je dobar izbor. Pored tvrđave na vrhu brda, tu je i staza za bob ili igralište kralja Maćaša. U blizini zabavnog parka redovno se organizuju radionice majstorskih zanata (kovača, grnčara, kamenorezaca). Mala zaobilaznica do obližnjeg Sentandrejskog ostrva takođe se isplati, naročito leti, pošto je vrh ostrva kod Kišorosa odličan za kupanje i sunčanje, naravno uz odgovarajući vodostaj. A tu su i jezero Pažit u Počmeđeru, Šuranj ili Sigetmonoštor sa mnogim farmama konja i stazama za bicikliste. Druga mogućnost je prelazak rečnim trajektom u Nađmaroš, mesto na suprotnoj obali Dunava, gde takođe postoji plaža, a čuveni su i restorani i poslastičarnice. Ako ste prešli reku, nastavite put za Kišmaroš, odakle kreće šumska železnica do Kiraljreta. Ovde vas čeka i jedna staza sa dresinom. Šumska škola i centar za posetioce Kiraljret takođe nude bogati izbor uzbudljivih programa za celu porodicu. Odavde kreće poučna staza duga 3 kilometra, koju lako mogu savladati i mala deca. Vodi kroz raznolike predele, kroz šumu, pored jezera, a usput možete sresti barske kornjače i mnoštvo ptica. 

Ako krenete na izlet sa nešto starijom decom, uputite se iz Višegrada pravo u živopisni Ram klisuru! Ovaj klanac je najatraktivnija staza za penjanje ove vrste u Mađarskoj, koja vodi kroz uzani prolaz skoro vertikalnih stena, preko vodopada uz pomoć metalnih lestvi i ograda. Ali nema potrebe da strahujete, jer ova tura nije tako teška, kao što se čini, preporučuje se čak i za decu od 8-10 godina, jer će i deca sigurno uživati u pentranju po najraznovrsnijem reljefu klanca. U klisuri je penjanje dozvoljeno isključivo u pravcu prema gore, a staza kreće sa obale Dunava, iz Demeša kroz dolinu Malom, pa kada se izađe iz klisure, ispod grebena Sako skreće se na Teri put, odakle se otvara lepa panorama na proplanak Kertvelješ i kreće put nazad u selo. Dužina staze je oko 10 kilometara, dakle računajte na izlet od četiri sata! U povratku, u šumi pored mesta Pilišsentlaslo, možete da zastanete kod telefona koji recituju. Svako ko na liniji plave staze pronađe javnu telefonsku govornicu i podigne slušalicu, može da posluša stihove mađarskog pesnika savremenika. U okviru inicijative „Šuma te zove“ mogu se poslušati stihovi pesnika kao što su Kristian Grečo, Lajoš Aprili, Šandor Remenjik, Laslo Kolar-Klemenc ili čak odlomak iz indijskog epa Bhagavad Gita.