Citadela

Ako vas zanima istorijat Citadele, treba da se vratite čak u vreme turske vladavine, naime tada su na mesto kapele na vrhu brda Gelert Turci sagradili palanku, utvrđenje od drvenih stubaca. Na kraju se, na predlog palatina Jožefa, 1813. na mestu palanke našla univerzitetska opservatorija Uranija, ali su prilikom opsade Budimpešte 1849. u blizini zgrade postavljeni topovi mađarskih vojnih snaga. Priča se loše završila, pošto je usled paljbe austrijske artiljerije zgrada opservatorije potpuno uništena. Zatim je u Bahovoj eri bečki ratni savet odlučio da umesto budimske tvrđave izgradi jedan fortifikacioni sistem oko Pešte i Budima, koji se lako može odbraniti, a čiji cilj nije bila samo odbrana od spoljnog neprijatelja, već i obuzdavanje mađarskog stanovništva revolucionarnog duha.

Planovi su predviđali tvrđavu dugu 220, široku 60 metara sa kamenim zidinama debljine 4 metra, visine 12-16 metara, iza čijih topovskih otvora moglo se postaviti 60 modernih topova. Četiri godine kasnije austrijska vojska je već mogla da se useli u kazamate utvrđenja, a njihovi preteći topovi bili su usmereni na Peštu sa druge strane reke. Ostali deo utvrđenja na kraju nikada nije izgrađen, „poslednji bastion“ podignut je oko grada Komaroma. I pored toga Citadela je sve do 1899. u očima Mađara predstavljala simbol tiranije i apsolutizma, naime te godine je povučena vojska iz utvrđenja. Kasnije je poslužila u vojne svrhe još jednom, za vreme Drugog svetskog rata, kada su unutar Citadele formirali bunker sa tri nivoa za potrebe protivvazdušne odbrane. Kazamate su korišćene za skladišta i zbrinjavanje ranjenika. Unutrašnjost utvrđenja trenutno nije otvorena za posetioce, ali zbog stalnih izložbi na otvorenom i raskošne panorame okolina Citadele je sve do danas omiljena destinacija turista. Ako posetite Mađarsku, neka vam ovo bude prva stanica koju ćete obići u jednoj dugoj šetnji! Krenite uzbrdo krivudavim putem Sirteš i već izdaleka ugledaćete brežuljkastu okolinu Citadele, gde možete slobodno i da se izležavate u travi.