Dižite sidro! Pravac Dunavski zavoj!

Destinacija jednog dužeg obilaska može da bude Stari Budim (Óbuda). I tu postoji više izbora za prevoz. Ovaj kraj se svideo i Rimljanima, koji su tu bili stacionirani, a razlog je što čovek, ako se od budimskih stupova mosta Arpad kreće prema severu, može da nabasa na ostatke nekadašnjeg legionarskog logora, koji je služio za smeštaj 6000 vojnika. Dva, još i danas postojeća amfiteatra su služila svojevremenoj zabavi. Osim toga, tu je stajao i Thermae Maiores, tj. kupatilo o kojem je i poslednje iskopavanje 2006. godine rezultiralo nekim novim informacijama. Otkriveni su npr. tragovi kanalizacije i podnog grejanja u nekadašnjoj rezidenciji rimskog namesnika. Palata vladara Hadrijana veličine od 10.000 m2 se nalazila na ostrvu Hajođar, na kojem se danas održava jedno od najpoznatijih muzičkih festivala Mađarske, Sziget. Kasnijih vekova se vodostaj Dunava povećao, zbog klimatskih promena, i tako je centar garnizona provincije polako opusteo. 

Obuda je inače dugo bila nezavisno naselje i tek 1873. godine su je pripojili Budimpešti. Stoga su za ovaj deo grada bile karakteristične kuće sa baštama i prizemna gradnja, a na mnogim mestima su očuvane i tradicionalne strukture ulica. Naselje je u to vreme doživljavalo svoj ponovni procvat, jer su mnoge poznate ličnosti tog vremena, gospoda iz osiromašenih plemićkih porodica i pisci navraćali ovde. Ove likove je između ostalih ovekovečio pisac Đula Krudi, koji je poznavao svakoga u okolini, počev od kavalira koji su se pod lozama u dvorištima gostionica sladili sržima kuvanih goveđih kostiju i pijuckali kadarku, pa sve do lepih žena koje su njihale kukovima dok su išle kaldrmisanim ulicama. Ovu vrstu gastronomskog nasleđa meštani još i danas verno čuvaju, i u ovom kraju možete još uvek naći mnoge gostionice, koje ćete prepoznati po kockastim stolnjacima. Jela karakterističnog mađarskog ukusa možete naći i u modernijim oblicima u bistroima ovde i duž tzv. Rimske obale. Romai part, kako se ovaj deo obale zove, je među malobrojnim deonicama gde se možemo sasvim približiti Dunavu. A usput ćete na obali nabasati na mnoštvo malih bifea i BBQ-terasa. Ako idete duž obale, preporučujemo vam da pre Romaija zastanete kod industrijskih zgrada nekadašnje fabrike gasa i pripadajućeg službeničkog naselja, gde možete dobiti uvid u svakodnevicu ljudi koji su tu nekada živeli. 

Nakon Romaija, iznad mosta Međeri koji obeležava granicu između Budimpešte i Budakalasa, na sentandrejskom rukavcu Dunava se nalazi ostrvo Lupa, koje nas mnoštvom vikendica u Bauhaus stilu, vraća u 1930-e godine kao neka vremenska kapsula. Nije ni čudo što se ovde ništa ne menja. Naime, pristup ostrvu je moguć samo čamcem. Sledeća stanica, gde svakako vredi baciti sidro, jeste Sentandreja. Gradić sa uzanim kaldrmisanim sokacima, brojnim malim crkvama, šarenim kućama, šetalištem na obali Dunava, savršena je destinacija za zaljubljenike u umetnost i za one, koji priželjkuju samo jednu romantičnu šetnju. U Mlinu umetnosti (Művészet Malom), muzeju Ferenci (Ferenczi Múzeum) i mnogim galerijama grada uvek ćemo naleteti na neku dobru likovnu izložbu, u sićušnim prodavnicama rukotvorina naći ćemo neki sjajan poklon, a u ulicama mediteranske atmosfere poslastičarnice za odmor uz kafu. Ovde možemo iskusiti Mahartove kružne Hop on – Hop off
brodove koji saobraćaju u Dunavskom zavoju. Vreme putovanja na relaciji Sentandreja – Leanjfalu – Tahitotfalu –Višegrad traje oko 2 časa. Ako ste krenuli niz ovaj rukavac Dunava, nećete videti Dunakesi, Horanj (Horány), Ged (Göd), Šuranj (Surány), Sedliget (Sződliget), Vac, Verece (Verőce), ali na drugoj grani baš i ne saobraćaju izletni brodovi. Da ne govorimo o tome, da i za sledeći put treba da ostavite dovoljno programa! 

Na drugoj strani ostrva kod Sentandreje – odnosno na severnom vrhu, jer je na južnom sama Sentandreja – nalazi se Kišorosi Sigetčuč (Kisoroszi Szigetcsúcs), sa jednom od najprijatnijih dunavskih obala, prošaranom peščanim dinama i slobodnom plažom. S obzirom da se reka ovde razdvaja u dva rukavca, obuzeće nas osećaj da smo potpuno obgrljeni vodom. Naspram Sigetčuča, na brdu Nađvilam (Nagyvillám), koje je visoko 378 metara, nalazi se vidikovac Žitvai, a iza njega Višegrad. Odavde i iz tvrđave se pruža prizor koji oduzima dah, jer se Dunavski zavoj sa oba mesta vidi u celini. Višegrad je prvi put postao značajan u vreme rimske vladavine, jer su Rimljani duž puta za Estergom izgradili čitav lanac kula za osmatranje. Višegradska tvrđava, sama po sebi, ravna je jednom srednjevekovnom putovanju kroz vreme. Utvrđenje koje čine gornja i donja tvrđava, izgradio je kralj Bela IV (IV. Béla), oko 1250-1260. godine, nedugo nakon tatarskog pohoda. U početku su bile povezane zidom koji je ogradio dolinu, koja se protezala sve do kule za osmatranje, izgrađene na obali Dunava. 

Kasnije je kralj Karlo Robert (Károly Róbert) iz dinastije Anžujaca, proširio tvrđavu, kada je 1323. godine svoj dvor iz Temišvara premestio ovde. Štaviše, smatra se da izraz višegradska trojka, koja ukazuje na zajedništvo zemalja regiona, potiče iz ovog perioda, jer je 1335. godine tu održan čuveni susret kraljeva, mađarskog kralja Karla Roberta, češkog kralja Ivana Luksemburškog i Kazimira Velikog od Poljske. Tada je između ove tri države nastao trajan savez i trgovinska saradnja. Međutim, dotadašnje utvrđenje je u ozbiljni dvorac pretvorio tek sto godina kasnije mađarski kralj Lajoš I, Veliki (I. Nagy Lajos). Žigmund (Zsigmond) Luksemburški je, za razliku od već polako ustaljene tradicije, svoj dvor preselio u Budim, tako je ovo zdanje, u odsustvu kralja, vremenom počelo da gubi svoj značaj. Zapušteni dvorac je obnovio tek kralj Matija (Mátyás) negde nakon 1476. godine. Na zdanju građenom u stilu kasne gotike tada su se pojavili prvi elementi renesanse, i to praktično kao prvi primer u svetu neposredno nakon Italije koja je bila kolevka novog stila. Naravno, to i nije tako iznenađujuće, jer je supruga kralja Matije bila Beatrice Aragonska. Dvorac je do turskog osvajanja 1544. godine bila letnja rezidencija mađarskih kraljeva. Zdanje je u vreme Turaka ruinirano, a u 18. veku je porušeno. Na samo 10 minuta šetnje od Kraljevskog dvorca nalazi se Solomonova kula, nazvana po kralju Solomonu (Salamon) koji je nekad tu robijao. Prvobitnu kulu je svojevremeno utvrdio kralj Karlo Robert, a u odbrambene svrhe je na gornjoj terasi kule čak postavio i katapulte, a ovde je pravljen i trajni kovani novac koji je uveo. U slučaju da dolazite sa decom, svakako vam preporučujemo da pogledate i viteške turnire, kao i Park istorijskog igrališta Kralj Maćaš! 

Ako imate malo više vremena, u dolini potoka Apatkut možete da napravite izlet od oko 2,5 km do rita Telgarti (Telgárty rét) i posetite botaničku baštu Bertenji Mikloš, ili u blizini možete da nađete i nekoliko ribnjaka sa pastrmkama i jedno ribarsko jezero, vodopad Erdegmalom (Ördögmalom), i izvore Magda i Kan (Kaán). Eventualno možete da napravite i par krugova na stazi boba, koja radi i zimi i leti, gde i odrasli uživaju kao i deca. Ali onom, kome je potrebno još više adrenalina, preporučujemo spuštanje lokalnom žičarom. Ako ste stigli brodom, put možete da nastavite iz iste luke, ali drugom linijom. Kružna linija „Dunakanyari Körjárat“ koja vikendom na svaka dva časa saobraća na relaciji Višegrad–Nađmaroš–Demeš–Zebegenj–Demeš–Nađmaroš–Višegrad, veoma je popularna. Ova brodska linija je inače zaživela zbog potrebe, kada su pre nekoliko godina železničke pruge na severnoj obali Dunava, a i autoput bili blokirani odronom. Tada su brodovi bili jedino prevozno sredstvo kojim je mogla da se zaobiđe deonica sa odronom. Ova linija je inače pokrenuta još 1851. godine, kao produžetak prve mađarske železničke pruge između Pešte i Vaca, prema Parkanjnani. Kružna linija je ispunila očekivanja i opstala, tako da se sad na drugu stranu može preći i njom, ne samo lokalnim skelama. Nađmaroš, recimo, ima lepu brežuljkastu obalu, i izvrsne restorane i poslastičarnice. Zato je preporučljiv za odmor i dopunu energije potrošene usput. 

Sledeća stanica izleta brodom je Demeš (Dömös), koja je poznata po tome, što odavde kreće edukativna staza do klanca Ram, gde se na gornjem odmaralištu morate okrenuti i u dolinu izvora Seke (Szőke-forrás) se vratiti kroz jarak Lukač, a zatim ponovo u Demeš. Usput na vrhu brda između klanca Ram i jarka Lukač možete da pogledate i ruševine jedne tvrđave iz doba dinastije Arpadovića. Uprkos strmoj stazi, ova pešačka tura nije teška, i dugačka je oko 7 km. Ali sa istog mesta možete da krenete i na dužu turu, koja od gornjeg odmarališta klanca Ram vodi ka Dobogoke (Dobogókő), odavde na Predikalosek (Prédikálószék), i na kraju se uz stene Vadalo (Vadálló) vraća u Demeš. S obzirom da je Dunavski zavoj bio omiljeno mesto za stanovanje kraljeva iz dinastije Arpadovića, ni Demeš nije izostao iz ovoga. Jedan od najstarijih očuvanih objekata je zgrada crkvene uprave u Demešu, koja se nalazi na kosom brežuljku iznad grada. Bazilika, koju je osnovao brat kralja Kolomana I (Könyves Kálmán), princ Almoš (Álmos), sagrađena je 1107. godine zajedno sa kriptom ispod glavnog oltara. Ova crkvena uprava je funkcionirala do kraja srednjeg veka uprkos tome, što je bila u veoma lošem stanju od tatarskog spaljivanja. Od nekadašnje crkve, kraljevskog dvorca i zgrade crkvene uprave sa leve strane, danas su ostali samo noseći zidovi, ali je kripta skoro u celosti sačuvana. Posle Demeša prvo naselje je Pilišmarot, a preko puta njega, na suprotnoj strani reke leži Zebegenj. 

Prirodne lepote Zebegenja, kao i njegovo izgrađeno okruženje su očaravajući. Građanstvo prestonice se u ovo naselje zaljubilo na prekretnici 19. i 20. veka, a kao rezultat toga izgrađeno je nekoliko zaista privlačnih vila. Tu je npr. zgrada nekadašnjeg Dečjeg kampa Franjo Josip, ili dvorac Deri iz 1910-ih godina građen u stilu eklektike, koji ima i jedno divno stepenište koje vodi na obalu. Samo naselje je od obale odvojeno sedmolučnim železničkim mostom. Međutim, iza njega će se pred vama ukazati jedan neverovatno intiman osenčani gradić. Najznačajniji spomenik grada je projektovao Karolj Koš, a radi se o crkvi Snežne gospe, koja je izgrađena 1909. godine u narodnoj varijanti secesijskog stila. I druga znamenitost je povezana sa Karoljem Košom, jer je vidikovac na planini Kopas nazvan po njemu. Specifičnost ovog vidikovca sa kojeg se može videti divna panorama Dunava je, što je izgrađena po primeru rimskih osmatračkih kula. Na taj način podseća posetioce da se nekada davno ovde uz Dunav protezao rimski limes dugačak 500 km. Na putu do vidikovca možete pogledati i brdo Kalvarije. U gradiću se jedan uz drugog izvrsno slažu domaći restorani, BBQ-bar, prodavnica štrudli, zanatska poslastičarnica i restoran fine dining-a. Dok čekate brod, možete da sednete i u „novotalasni“ kafić u blizini obale. Na liniji Estergom-Zebegenj put između dva naselja se može preći za svega 50 minuta. Zahvaljujući tome, na Dunavu se može veoma udobno putovati uzvodno od Sentandreje do Estergoma, mada se put sastoji iz tri etape. 

Estergom je u ranom srednjem veku bio prestonica Kraljevine Mađarske, i sve do tatarskog pohoda je bio i sedište kralja, stoga nije čudo što je grad izuzetno bogat istorijskim i kulturnim znamenitostima. Za početak upoznavanja sa gradom najbolje je krenuti od Varheđa (Várhegy), jer se ovde nalazi otkriveni kraljevski zamak, kao i najpoznatije zdanje grada, estergomska Bazilika. Sa Varheđa je veličanstven pogled na Dunav, most Marija Valerija, na Vizivaroš i na brdo Sveti Tamaš. Na mestu današnje Bazilike tu je stajala katedrala već oko 1010. godine. Posle burnih vekova, nakon što je prva katedrala izgorela, sagrađene i porušene su još tri. Današnju zgradu impresivnih razmera počeli su graditi u prvoj polovini 19. veka, a osveštena je 1856. godine u prisustvu Franje Josipa. Ovo je najviše zdanje Mađarske, čiju polukružnu kupolu na nekim mestima potpiru zidovi debljine od 17 metara i 24 korintska stuba. Od ulaza Bazilike do terase kupole vodi blizu 400 stepenika. A u riznici Katedrale se krije najbogatija kolekcija mađarskog liturgičkog blaga. Leva kapela Bazilike je čuvena Bakoc kapela, koja je 1507. godine sagrađena kao grobna kapela nadbiskupa Tamaša Bakoca, i čudom je preživela tursku okupaciju. Zahvaljujući tome, ovo je jedina u celini očuvana renesansna zgrada u Mađarskoj. Kapela se ističe po tome što je unutrašnji prostor od crvenog mramora, a oltar je donet već gotov iz Italije. Unutrašnjost kapele od crvenog mramora je prilikom rekonstrukcije Bazilike izrezana na 1600 komada, koji su numerisani, a kasnije su u vidu bočne kapele ugrađeni u novu katedralu. 

Na Varheđu se nalazi i Estergomska tvrđava, u kojoj su nekada živeli kraljevi dinastije Arpadovića. Građenje kraljevske palate na ovom brdu započeo je u 10. veku knez Geza, a kasnije nastavio njegov sin, kralj Stefan (István). Kralj Stefan je inače i rođen i krunisan ovde. U dolasku ovamo vredi preći Mačjim stepeništem (Macskalépcső), koje povezuje Baziliku sa tvrđavom, ovaj, inače uzak i vrlo strm, put od 200 metara su koristili još u srednjem veku. U okviru izložbe Muzeja tvrđave možete saznati i druge interesantne detalje o njenoj istoriji. Estergom je izvrsno mesto i za laganu šetnju, a za romantičnu šetnju idealno je mesto šetalište Kiš Duna, koje je oivičeno drvećem kestena. Ali možete se i prošetati mostom Marija Valerija do ostrva Primaš, koje je zelena površina u dužini od 2,7 kilometara između Velikog Dunava i Malog Dunava. A ako se usuđujete otići malo dalje od grada, možete potražiti vidikovac na brdu Kiš Štraža (Kis-Strázsa) koje se nalazi istočno od Estergom Kertvaroša, ili pećinu u Šatorkepusti (Sátorkőpuszta), koja se nalazi na strani brda Nađ Štraža (Nagy-Strázsa). U kružnoj panorami iz vidikovca vidi se planina Gereče, vijugavi Dunav, planinski venac Berženj, pa i silueta Bazilike. A u pećini Šatorkepusta tokom obilaska sa vodičem u trajanju od 1,5 časova možete da se divite snežnobelim prirodnim mineralnim formacijama (pećinski cvetovi, kalciti, igličasti stalaktiti, nakupine aragonita), do koga možemo doći usponom na viseće merdevine od 10 metara. Vrativši se na površinu, verovatno ćete se osećati kao da ste zadovoljili sav ostatak želja za avanturom. 

Iz Estergoma u centar Budimpešte svakog petka, subote i nedelje možete da stignete za sat i po hidrogliserom koji po redu vožnje polazi u 17 časova. Želimo vam dobar vodostaj za sve ovo!