Muzej lepih umetnosti

I stalne i povremene postavke muzeja svetski su poznate. Zgrada Muzeja nalazi se pored najvećeg parka u Budimpešti, zoološkog vrta i termalne banje Sečenji i graniči sa Trgom heroja koji je mesto svetske baštine. Tamo jedan obilazak podstiče raspoloženje i okrepljuje dušu a telo puni energijom.

Za razliku od gore spomenutih velikih galerija, umesto carske ili kraljevske imovine, privatna zbirka imućne mađarske plemićke porodice Esterhazi predstavlja osnovu zbirke likovnih umetnosti u Muzeju lepih umetnosti. Slike, crteže i gravure u ovoj zbirci mađarska država kupila je 1870. godine. Izložbeni materijal od tada je značajno proširen i sada se smatra najvećom zbirkom u centralnoj Evropi. U muzeju su izložena dela Leonarda, Rafaela, Ticijana, Direra, El Greka, Velaskeza, Rubensa, Rembranta, Van Dajka, Tijepola, Goje, Manea, Monea, Tuluz-Lotreka, Renoara i Sezana. 

U početnim godinama, zbirka je bila smeštena na Akademiji, ali je ona ubrzo postala premala. Sadašnju zgradu je 1906. godine svečano otvorio sam Franc Jozef, car Austrougarske, u okviru velikih milenijumskih ulaganja. Moralo je da prođe sto godina za prvo veliko proširenje i preobražaj. Rekonstrukcija je završena 2018. godine, tako da je modernizovani muzej sada ponovo otvoren za posetioce. 

Kao i svi veći muzeji, Muzej lepih umetnosti takođe ima stalne i povremene postavke. Stalna postavka može se zapravo podeliti na tri veće celine od kojih je jedna izložena u Mađarskoj nacionalnoj galeriji koja se nalazi u Budimskom dvorcu. To se može pripisati istorijskim razlozima, jer su mađarska dela izdvojena iz originalne kolekcije 1957. godine i prikazana u okviru posebne izložbe. Iz tog razloga, zgrada Muzeja lepih umetnosti izlaže evropsku likovnu umetnost nastalu od 13. do kraja 18. veka, predstavljajući razvoj evropskog slikarstva i vajarstva, kao i promene stilova tokom vremena. Pored ove klasične galerijske postavke, treću veliku celinu čine antičke grčke i rimske skulpture i egipatski artefakti koji datiraju iz doba antike. 

Najpotpunija zbirka starih slika, grafika i skulptura koja obuhvata gotovo čitav srednji vek, od rane renesanse do kasnog baroka, sadrži dela italijanskih, nemačkih, flamanskih, holandskih i španskih umetnika. U ovoj kolekciji naročito dobro su zastupljena dela italijanskih i holandskih umetnika. Izvan Holandije, ovaj muzej sadrži najveću zbirku holandskih remek-dela iz 17. veka na svetu, koju sačinjava više od 500 slika. Ove godine stalna postavka koja prikazuje umetnost 17. i 18. veka biće ponovo otvorena za posetioce – nakon što je bila zatvorena za javnost – u novo klimatizovanim prostorijama muzejskog krila u Gradskom parku.  

Ova ogromna zbirka takođe predstavlja osnovu za povremene postavke. Prikupljeni artefakti čine osnovu razmene za izložbe koje s vremena na vreme organizuje Muzej lepih umetnosti. Slike koje se ovde čuvaju traže muzeji širom sveta, uključujući i Britanski muzej, Luvr, Ufici i Nacionalnu galeriju umetnosti u Vašingtonu.

Zahvaljujući ovim međunarodnim razmenama, muzej je poslednjih godina održao niz uspešnih izložbi, uključujući i izložbu koja prikazuje životno delo Van Goga, impresionističku izložbu „Mone i prijatelji“, izložbu „Od Botičelija do Ticijana“, izložbu „Od Degaa do Pikasa“, izložbu Mikelanđela i novije izložbe „Zlatno doba flamanske umetnosti“ i Rubensa. Ove povremene postavke organizuju se samo na tri i po meseca, ali privlače u proseku 200.000 posetilaca.

Jedna od izložbi koja se očekuje 2020. godine prikazaće japanske gravure na drvetu, koje su preživele Austrougarsko carstvo, kao i njihov uticaj na evropsku umetnost, dok će druga predstaviti otkrića iz grobnice faraona Amenhotepa II. Biće tu i izložba koja prikazuje umetnost Albrehta Direra – rana nemačka grafička dela izabrana iz glavne muzejske kolekcije.

Izložba „Od Sezana do Maljeviča“ planirana na jesen verovatno će privući najveće interesovanje. Ova izložba, koju sačinjava više od 100 dela, prikazuje slike i grafike Sezana, kao i dela vodećih umetnika ruske avangarde i umetnika pokreta Bauhaus. Sledeća imena će sigurno pobuditi Vaše interesovanje: Mondrijan, Maljevič, Rodčenko, Kle, Fajninger i Laslo Moholji-Nađ. Ako ste u Budimpešti, ovaj muzej svakako vredi posetiti!