U Budimpešti Vas čekaju čuda čak i pod zemljom

Zvuči neverovatno, ali izgradnja prve linije metroa u Budimpešti trajala je svega dvadeset jedan mesec. Ako pogledamo radove na izgradnji, prilično je interesantno i to da za metro nije probušen tunel, već je jednostavno otvorena današnja Andraševa avenija (Andrássy út), koja se proteže iznad njega, a po završetku radova, ponovo je asfaltirana. Prvobitno su mesto stanica označavali ne samo znak na površini i stepenište koje vodi pod zemlju, nego su izgrađene raskošne hale, a stanice su sličnom sofisticiranošću bile popločane žolnai pločicama. Mala podzemna železnica je s jedne strane zato nastala, jer, iako je u okolini vozio tramvaj i omnibus, vozila su postala pretrpana, pa je bilo potrebno uvesti još jedno sredstvo javnog prevoza. Pogotovo što se približavala serija proslave milenijuma 1896. godine, koja je održana povodom hiljadugodišnjeg postojanja Mađarske. 

Generalni direktor Budimpeštanske tramvajske gradske železnice, Mor Balaž, na osnovu svojih doživljaja u Londonu izneo je ideju o podzemnoj železnici u Pešti, za šta je na kraju i dobio dozvolu. U to vreme predviđene su bile zasebne kabine za muškarce pušače, a zasebne za žene. Tokom projektovanja moralo se suočiti i sa neobičnim izazovima: veličina tunela je, naime, bila izuzetno mala, tako da metro ili tramvaj uobičajenih mera nije mogao da stane u njega. 1896. godine, posebnim rešenjem za niski pod, uspelo je da se obezbedi da vozovi budu odgovarajuće veličine, ali njihov vozač je jedva mogao da stoji uspravno u vozačkoj kabini. Zbog karakteristika Velikog obilaznog puta (Nagykörút), tokom obnove sedamdesetih godina takođe nije bilo moguće povećati veličinu tunela. 

„Kišfoldalati“ (Mala podzemna) – kako ga Budimpeštani zovu – preko sedamdeset godina imao je saobraćaj na levoj strani, a promena strane izvršena je tek tokom produžetka pruge 1973. godine, odnosno tada je završena trasa koja i danas funkcioniše: od trga Verešmarti (Vörösmarty tér) do Meksičkog puta (Mexikói út). Linija je dobila i nova kola koja su zglobna, ali nema prelaza iz jednih u druga. Milenijumska podzemna železnica koja je renovirana i 1987. godine – i Andraševa avenija – deo su svetske baštine od 2002. godine.

Prvi metro u Budimpešti, sredstvo javnog prevoza koje se u to vreme smatralo brzim i udobnim „podzemnim tramvajem“, svojim pokretanjem 1896. godine slovi za prvu podzemnu železnicu u kontinentalnoj Evropi. Dužina pruge Milenijumske podzemne železnice sada je već kraća u odnosu na ostale glavnogradske linije metroa i tramvaja, a nepotpune su i transferne veze, zbog čega se već duže vreme planira da bude produžena. Mala žuta kola, koja su se smatrala inovacijom svetske klase u vreme njihove izrade, do dan-danas zauzimaju posebno mesto u srcima stanovnika Budimpešte i ovde gostujućih turista. 

U Budimpešti se možete voziti na daljnje tri linije metroa. Metro M2 (obeležen crvenom bojom) saobraća između Južnog kolodvora (Déli pályaudvar) i trga Ors vezer (Örs vezér tere), a izgrađen je u 1950-im i 1970-im godinama. Metro M3 (obeležen plavom bojom) saobraća između Kobanja-Kišpešt (Kőbánya-Kispest) i Ujpešt (Újpest), izgradnja mu je počela 1970-ih, a završen je 1990. godine. Metro M4 (obeležen zelenom bojom) je najnovija linija metroa, sa kojom možete putovati između železničke stanice Kelenfold i železničke stanice Keleti (Istočni kolodvor) od 2014. godine. 

U proseku, metro vozi svaka 2-3 minuta tokom špice, dok tokom dana i vikendom svakih 5 minuta, a kasno navečer svakih 10 minuta.