Geografija

Površina zemlje joj je svega 93 hiljade kvadratnih kilometara, zato ju je lako proputovati: za nekoliko sati možete je obići celu. Uprkos nevelikoj površini predeli su joj vrlo raznoliki, raznorodno iskrojeni mnogobrojnim brežuljcima, jezerima i rekama.  

Glavni grad joj je Budimpešta, koju reka Dunav deli na dva dela: brežuljkasti i zeleni Budim i ravnu i punu vreve - Peštu. Budimpešta je jedan od najpopularnijih evropskih gradova, najomiljenija turistička lokacija. Drugi po veličini najveći mađarski grad, Debrecin, zahvaljujući sopstvenom aerodromu, poslednjih godina je takođe sve popularniji. Pored prijatnih provincijskih varošica mnoga selca čuvaju tradicionalnu mađarsku kulturu. 

Mađarska se deli na 6 oblasti:

Podalplje (Alpokalja)

Mali Alfeld (Kisalföld)

Podunavlje-srednjebrdište (Dunántúli-középhegység)

Podunavsko pobrđe (Dunántúli-dombság)

Severno-srednja brda (Északi-középhegység)

Alfeld (Alföld)

Teritorija zemlje, koja se prostire od reke Dunav prema zapadu ima najrazvijeniju ekonomiju. U brdovito-brežuljastom podnožju pograničnih Alpa najpoznatiji su istorijski gradići Šopron i Keseg (Sopron i Kőszeg). Mali Alfed ograničavaju reke Dunav i Raba, centar ove teritorije je barokna varoš Đer (Győr). U Podunavsko pobrđe spada i Balaton, poznat po svojim vinogradima i prirodnim lepotama, kao i provincijskom šarmu. Oko jezera su još u rimsko doba gajili grožđe i pravili vina. Najpopularniji i najposećeniji deo zemlje je centralni, a u okviru njega je glavni grad zemlje, Budimpešta. Severna Mađarska svoju popularnost duguje istorijskim gradovima i tvrđavama, ali u ovom delu zemlje rastu i vrste grožđa od kojih se proizvode svetski poznata vina Tokaj i Eger. Na kraju, ali ne na poslednjem mestu, je Alfeld, najtradicionalniji deo zemlje gde i danas dominira poljoprivreda i stočarstvo kao svakodnevna životna delatnost. Ova geografska celina pokriva više od pola zemlje. U Hortobađu, u blizini Debrecina nalaze se beskonačne travnate stepe sa svojim životinjskim svetom. Ovde se i danas možete sresti sa beskrajnim stadima ovaca i krdima sivog goveča.  

Horizont zemlje je prilično ravan: najveći deo površine ne dostiže visinu ni 200 metara (656 feet) višu od nivoa mora. Najviši vrh je Kekeš (Kékes) (1014 metara/3327 feet), na brdskom vencu Matra (Mátra-hegység) gde se leti obilaze izletničke staze, a zimi skijališta čekaju svoje posetioce. Dve najznačajnije reke su Dunav i Tisa – obe pogodne za rečni saobraćaj. Za ljubitelje vodenih sportova uzbudljivi i originalni tereni su mnoge manje reke i jezera. 

Mađarska se ne graniči sa morem, ali ima najveća jezera u Srednjoj Evropi. Balaton često nazivaju „mađarskim morem”. Balaton je izletničko mesto za sva četiri godišnja doba, leti ga posećuju kupači, a zimi ljubitelji zimskih sportova. 

Mađarska je jedna od 26 zemalja koje spadaju u šengensku zonu. Unutar njenih granica građani drugih zemalja, članica Šengena, mogu da borave i u nju da doputuju bez kontrolnog pregleda na ulasku u zemlju.