Avanture u najskrivenijim dijelovima zemlje: u Oršegu i Vendvideku

Ova dva etnografska regiona lako je pomešati. Vendvidek se naziva i Rabavidek, a Sentgothard je njegov centar; u selima živi tek tri hiljade stanovnika, to je najzapadniji kutak zemlje. Oršeg se proteže južnije od njega, površina mu je veća, ali deo je oba područja rejona Mura (Muravidek) koja prelazi i u Sloveniju. Nalaze se direktno jedan pored drugoga, ali se etnografski razlikuju. 

Vendvidek je dobio ime po slovenačkom stanovništvu koje je ovde bilo naseljeno, a Vende su naselili cistercitanski monasi koji su osnovali manastir u centru regiona, Sentgothardu. U Vendskom regionu (Vendvidek) sunce zadnje izlazi, zahvaljujući svom položaju za vreme socijalizma bila je izolirana granična zona, pa su izbegnute štetne posledice nacionalizacije i stvaranja zadruga, šume i prirodne vrednosti sačuvale su svoju netaknutost. Na primer, močvara pod nazivom Crno jezero u Orfaluu (orfalui Fekete-tó) opstala je u izuzetnim okolnostima: njezin nastanak se veže uz poslednju fazu ledenog doba, a zbog svojih je retkih biljaka jedan od najzaštićenijih prirodnih fenomena u Mađarskoj. O njoj kruže brojne legende, navodno je jednom progutala čitavu crkvu - na ovom skliskom močvarnom području bilo je zaista lako potonuti.  

Netaknute, bajkovite šume Vendvideka u Mađarskoj pružaju redak prizor, a zahvaljujući kišnom vremenu ovde možete da pronađete izričito puno gljiva. Sićušna sela sa malim brojem stanovnika mogu se obići biciklom, ali čak i peške. U Felšosolnoku, najzapadnijem naselju u zemlji, nalazimo kamen Trojne granice (Hármashatár kő), koji je podignut nakon Trijanonskog mirovnog ugovora 1922. godine, na tački gde se susreću Mađarska, Austrija i Slovenija, gde možemo ući u sve tri zemlje u roku odminute. U Apátistvánfalvi nalazimo najlepšu crkvu u ovoj oblasti, baroknu crkvu svetog Stefana Hardinga, kao i Muzej granične straže i Informacijski centar za ekoturizam Direkcije Nacionalnog parka Oršeg.  

Oršeg se od Vendvideka razlikuje ponajviše po nekadašnjim stanovnicima i strukturi naselja. U potonjem su tipična sporadična naselja sa udaljenim kućama, dok su u Oršegu kuće grupisani u skupine kuća, nazvane „szer“ (ser). Zadaća ljudi koji su ovde živeli još od naseljavanja bilo je čuvanje područja od osvajača, pa otuda i naziv oblasti (Őrség=Straža). Orisentpeter, centar Oršega, na primer, sastoji se od devet „szer“-a, a najvažnija znamenitost mu je romanička crkva sv. Petra. Nezaobilazan spomenik iz arpadskog perioda je ranogotička crkva u Velemeru, čiji su zidovi ukrašeni najvećim sačuvanim srednjovekovnim freskama u Mađarskoj. 

U Oršegu nam put presecaju zvonici, spomen-kuće i voćnjaci koji se uklapaju u brdoviti krajolik, isplati se zato ići automobilom. Szalafo je najautentičnije naselje u regionu, gde u muzeju na otvorenom kompozicije Narodnih spomenika Oršeg u Pićeseru, možemo da vidimo tipične kuće Oršega na njihovom originalnom mestu, autentično uređene, a deca moguda provode vreme u aktivnostima stvaranja rukotvorina u štalama za igru. U Pankaszu nalazimo najlepši primer obrubljenih zvonika, koji se smatraju simbolom Oršega. Tipični narodni zanat Oršega, grnčarstvo, predstavljen je u Kući grnčarstva u Mađarsombatfi u seoskoj kući izgrađenoj 1790. godine. Reformatorska crkva u Sentđorđvolđu, koja spolja deluje jednostavno, krije raskošno ukrašenu unutrašnjost s plavim plafonskim kasetama, svakako uđimo da pogledamo! 

U Oršegu postoji mnogo prilika da se upoznate s jedinstvenom narodnom tradicijom, a da ne pominjemo nadaleko poznata jela kao što je supa od vrganja s heljdom, salata sa uljem od bundeve, beli žganci, štrudla od bundeve i maka, prosena kaša i supa od iste. Ovdašnji poznati programi, Hetretorsag (Zemlja sedam slojeva), Međunarodni festival bundeve Oršeg i Međunarodni susret grnčara, takođe daju dobar povod za posetiti Oršeg i Vendvidek. Ako imamo vremena, obiđimo i Sentgotthard: prelepa barokna crkva cistercita vredna je posete, a uz nju još uvek stoji njihov manastir u kojem se nalazi kancelarija gradonačelnika. Inače, Sentgotthard ima i popularno mediteransku termalnu banju, zbog čega većina ljudi dolazi u grad.