Lagane jesenje šetnje u Budimpešti i okolini 

Lagana šetnja po brdu Šašheđ na najprirodniji način povezuje razgledanje grada sa boravkom u prirodi. Ako krenete u šetnju sa brda Sečenji, tokom cele ture biće vam pred očima panorama grada. Od krajnje stanice Zupčane železnice na svega stotinjak metara nalazi se polazna stanica Dečije železnice, početak turističke staze. Na 482 metra visokom Sečenji brdu, ispod samog vrha nalazi se jedan vrlo lep kameni vidikovac. Staza vodi pored ograde TV tornja i spolja se lepo vidi predajnik visok 192 metra. Posle spuštanja krivudavim turističkim putem dolazite do jedine drenažne špilje Budimskih brda, očuvane u dobrom stanju, do drenažnika u Farkašvelđu (Farkasvölgy) - Vučjoj dolini.

Šupljini dubokoj 6 metara preporučljivo je prići krajnje oprezno, jer ko god u nju upadne, sigurno neće moći da se popne bez pomoći. Inače, dolina nije dobila naziv po zverima, nego po korovu „vučja jabuka“ koji ovde raste. Odavde se može skoro ravnim putem doći do Đavoljevog grebena. Najviša tačka više stotina metara dugog grebena je 317 metara visoka Đavoljeva propovedaonica koja se čini posebno strmom, jer se uzdiže iznad jednog rudnika kamena za oštrenje. Sa golih stena dolomitnih blokova Đavoljevog grebena pruža se pogled na brdo Šaš i Gelert. Sa kraja grebena spušta se strma staza do trga Marton Aron, do ulaza na groblje Farkašreti.

Odavde vas kratka šetnja vodi do ulaza u Posetilački centar brda Šaš, na kraju ulice Tajek. Pusta bašta koja pripada Centru zaštićeno je područje, čijim stazama možete obići brdo samo uz pratnju vodiča, ali zauzvrat dobijate zanimljive informacije. Na brdu Šaš, koje raspolaže odličnim strateškim tačkama, jedna od seizmoloških stanica Mađarske akademije nauka uselila se u bunker izgrađen u Drugom svetskom ratu. Ako se u Japanu desi zemljotres, u roku od sedam minuta ovde se već registruju udarni talasi. Sa brda možete da se spustite skoro pravo putem Heđalja do čvorišta BAH. Budimski Šaš put je pravo osveženje šetnjom od nekih 3 sata, 9 kilometara dugim putem koji skoro sve vreme vodi nizbrdo. 

Biljke pružaju posebno zadivljujući prizor u jesen. Stoga je poseta bilo kojoj botaničkoj bašti dobra ideja. Takav je i arboretum u Vacratotu, ali sličan doživljaj pruža i botanička bašta Fiveskert (Füvészkert) u Segedinu, zamak-park u Martonvašaru ili poučna staza pored jezera Naplaš u Cinkoti. Botanička bašta u Vacratotu poseduje najveću naučnu zbirku živih biljaka u Mađarskoj, koja nije samo zaštićeno područje, već i preko 200 godina stara institucija.

Do sada je uočeno 62 vrste ptica koje se ovde gnezde, u barama žive 22 vrste riba, a ovde je odomaćeno i 73 vrste mekušaca. Pored samostalne šetnje stazama, posete stakleniku ili, čak, tematskih obilazaka aktuelnih biljaka meseca, moguće je prijaviti se i za kompletan obilazak u pratnji lokalnih botaničara. Kompletan obilazak treba unapred najaviti i plaća se dodatno, ali se isplati!