Najznačajnija ličnost maćo folklorne umetnosti je Kiš Janko Bori, čiji nekadašnji dom takođe možete posetiti, ako se uputite u najlepši deo grada, u već pomenutu četvrt Hadaš. Okolina je čarobna sa svojim krivudavim uličicama i okrečenim seoskim kućama sa krovom od trske, vraća čoveka unazad 150-200 godina, dočaravajući način života u nekadašnjoj mađarskoj palanki. Kuća žene, nagrađene za vez i za dizajniranje motiva nagradom Majstor narodne umetnosti, građena oko 1850. takođe se nalazi u ovoj četvrti i sve do danas čuva obeležja narodne arhitekture u Mezekevešdu. Ulazi se prvo u negrejano predvorje kuhinje, u pitvar. U nekadašnjoj kuhinji pored zidane peći nalazi se klupica, a polovinu prostorije pokriva otvoreni dimnjak. Jednosobnoj kući pripada i jedna ostava. U spomen kući, pored izuzetnih crteža Kiš Janko Bori, možete da pratite razvoj maćo folklornih motiva: oslikavanje kreveta, kovčega vremenom je postalo sve učestalije, tako da je do kraja 1880-tih godina bogata, šarolika cvetna ornamentika skoro u potpunosti prekrila nameštaj. Na zidu se ređaju takozvane „bakarne slike svetaca“ oivičene zlatnim papirom, kao i glineni tanjiri sa motivima ruže, okačeni na zidu. U okolini Spomen kuće Kišjanko Bori nalazi se više zanatskih radionica: možete da posetite na primer radionicu za medenjake ili za oslikavanje nameštaja i za vez, ali pored toga tu su i radionice za tkanje, za grnčariju, Spomen kuća i muzička kuća Gari Margit, kao i radionica za emajliranje. Ako želite da se udubite u svet Maćoa, preporučeno je prethodno dogovoriti termin dolaska sa meštanima, koji će vas uputiti u tajne narodnih zanata. Na kraju umetničkog izleta obradujte sebe jednim super velnes programom: pravac banja i kupalište Žori!
.svg){kind=icon}