Budapest
Loading...
Magyar Magyar

Spomen kuća Kišjanko Bori

Spomen kuća Kišjanko BoriMezőkövesdOblast Egera

Mađari su nadaleko poznati po alevoj paprici, po gulašu i po „mađarskom moru“, to jest Balatonu, ali ne treba zaboraviti ni šarolikost narodne umetnosti, za koju je jedan od sjajnih primera kultura maćo veza. Svetski poznati maćo vezovi i nošnja vezuju se za gradić nedaleko od Egera i Silvašvarada, u severozapadnom delu Mađarske, za Mezekevešd, koji je poznat i kao „glavni grad Maćofelda“.  

Otputujte na Maćofeld!

Područje je dobilo naziv Maćofeld, zemlja Maćoa, po mađarskoj narodnoj grupi koja ovde živi i čija je tradicija stara 200 godina – vez, nošnja i folklor – svrstana 2012. na listu nematerijalnog kulturnog nasleđa UNESCO-a, a 2013. i u Zbirku Hungaricuma. Nije čudo što su meštani do danas ponosni na svoja blaga i jedva čekaju da ih pokažu posetiocima! U četvrti Hadaš, pored maćo porti možete pobliže razgledati predivne šarolike maćo motive: od kojih je najznačajniji božur, odnosno maćo ruža. Vezovi su se u početku pojavljivali samo na ukrasnim čaršavima, prekrivačima, a kasnije i na ženskoj i muškoj nošnji, kao i stolnjacima. Vremenom su ovim motivima oslikavali i kovčege, tanjire, pa i pribor za jelo, od kojih je po jedan primer izložen u lokalnom Maćo muzeju. 

Spomen kuća Kišjanko Bori u čast najpoznatije maćo ličnosti

Najznačajnija ličnost maćo folklorne umetnosti je Kiš Janko Bori, čiji nekadašnji dom takođe možete posetiti, ako se uputite u najlepši deo grada, u već pomenutu četvrt Hadaš. Okolina je čarobna sa svojim krivudavim uličicama i okrečenim seoskim kućama sa krovom od trske, vraća čoveka unazad 150-200 godina, dočaravajući način života u nekadašnjoj mađarskoj palanki. Kuća žene, nagrađene za vez i za dizajniranje motiva nagradom Majstor narodne umetnosti, građena oko 1850. takođe se nalazi u ovoj četvrti i sve do danas čuva obeležja narodne arhitekture u Mezekevešdu. Ulazi se prvo u negrejano predvorje kuhinje, u pitvar. U nekadašnjoj kuhinji pored zidane peći nalazi se klupica, a polovinu prostorije pokriva otvoreni dimnjak. Jednosobnoj kući pripada i jedna ostava. U spomen kući, pored izuzetnih crteža Kiš Janko Bori, možete da pratite razvoj maćo folklornih motiva: oslikavanje kreveta, kovčega vremenom je postalo sve učestalije, tako da je do kraja 1880-tih godina bogata, šarolika cvetna ornamentika skoro u potpunosti prekrila nameštaj. Na zidu se ređaju takozvane „bakarne slike svetaca“ oivičene zlatnim papirom, kao i glineni tanjiri sa motivima ruže, okačeni na zidu. U okolini Spomen kuće Kišjanko Bori nalazi se više zanatskih radionica: možete da posetite na primer radionicu za medenjake ili za oslikavanje nameštaja i za vez, ali pored toga tu su i radionice za tkanje, za grnčariju, Spomen kuća i muzička kuća Gari Margit, kao i radionica za emajliranje. Ako želite da se udubite u svet Maćoa, preporučeno je prethodno dogovoriti termin dolaska sa meštanima, koji će vas uputiti u tajne narodnih zanata. Na kraju umetničkog izleta obradujte sebe jednim super velnes programom: pravac banja i kupalište Žori!

OBILAZITE MAĐARSKU KAO MEŠTANI