Stavite maske!

Iako prvu nedelju januara još uvek karakteriše velika hladnoća, poklade su već radosno slavlje predstojećeg proleća. Možda baš zato vrhunac poklada nije njihov početak, već poslednja tri dana koja počinju na pokladni utorak, kada je vreme već naklonjenije. To je vreme oproštajnog karnevala od zime, kada se u Mađarskoj organizuje manifestacija pohoda bušara u Mohaču.

Na zimskom pokladnom festivalu u Mohaču od zimskog razdoblja se oprašta stotine maskiranih ljudi i onih obučenih u odeću buša. Njih prati na desetine hiljada posetilaca, tada ovo podunavsko mesto karakteriše pravi vrtlog ljudi. Legenda koja stoji iza pohoda bušara seže prilično daleko, a nema mnogo istorijskih osnova. Prema njoj, starosedeoci Šokci koji su pobegli u močvarni svet mohačkog ostrva, umorili su se od sakrivanja, pa su stavili zastrašujuće maske, te pod okriljem noći, uz buku stvorenu napravama koje su sami izradili, čamcima prešli preko Dunava i oterali Turke iz Mohača. Jedno je sigurno, a to je da pohod bušara i dan-danas karakterišu prilično zastrašujuće maske i zaista glasni zvuci za plašenje ljudi. Jedanput stvarno morate da vidite kako oko lomače zapaljene na glavnom trgu plešu mladi obučeni u buše, slaveći izgaranje sanduka koji simbolizuje zimu.

Maske su se stavljale i stavljaju se ne samo u Mohaču, već i širom zemlje u ovom periodu na pokladnim zabavama, maskenbalima. Nekada su poklade bile i vreme za izbor partnera i za svadbe, jer se za vreme posta više nisu mogla održavati venčanja. Na balovima i igrankama sklapale su se i mnoge veridbe. Posredovanjem rodbine devojke su odabranom mladiću davale buket, koji je on na kraju poklada zakačio na šešir u znak javnog prihvatanja. Naši preci su na ponedeljak iza pokladne nedelje održavali ženske poklade, kada su žene mogle da neograničeno piju i zabavljaju se na muški način.

Po tradiciji, što više jedemo tokom poklada, to će biti veći rod. U interesu toga vredi dijetu bez ugljenih hidrata ostaviti sa strane, zar ne? Post počinje na Pepelnicu, ali su gozbe prethodnih dana olakšale početak posta. Pogotovo što su se posle Pepelnice, povodom lakomog četvrtka, još poslednji put smeli jesti ostaci sa poklada. Poslednjih godina tradiciju lakomog četvrtka oživeli su brojni restorani, pa goste dočekuju posebne promocije.

Kupus, svinjetina i nezaobilazna pokladna krofna kod nas su tipična pokladna jela. Krofna se može pripremati sa filom ili bez, kao slana ili slatka. Da li ste znali da su mnoga sujeverja prepletena sa krofnama? U Sremu je, na primer, pripremana zato da oluja ne bi odnela krov. Pošto je pokladni period bio i period pronalaženja partnera, devojke su mladiću kojeg su odabrale darivale krofnu, a momci su svoju dragu nazivali krofnicom. А ako bi par zajedno prepolovio krofnu, njihovo venčanje je gotovo sigurno bilo blizu, jer je traka koja je bila povezana sa strane krofne bila simbol venčanog prstena.