Cela Budimpešta je pozornica!

Budimpeštansko operetno pozorište (VI kvart, ulica Nađmezo 17. (Nagymező utca 17.))

U zgradi iz 1894. godine, koju su projektovali čuveni bečki arhitekti Fellner i Helmer, već pre Prvog svetskog rata nalazio se orfeum, odnosno muzički restoran – gde su nastupali pevači, glumci i artisti. Ogromna scena pozorišne sale bila je okružena intimnim separeima u polukrugu na dva sprata, a plesni podijum je pružao dovoljno prostora za valcer, polku, mazurku i galop. U raskošnoj zimskoj bašti radio je najbolji francuski restoran u gradu, a na dugačkom uličnom frontu otvorena je koncertna kafana. Kada je uprava Budimpešte 1923. odlučila da opereta dobije svoj dom, ovde se preselila prva trupa. Danas u pozorištu radi najsavremenija evropska scenska tehnika, obnovljena je originalna ornamentika, odnosno red loža na spratu. Nekadašnji predmeti koji su ostali u zgradi – skulpture od lampi, stubovi koji nose red loža – usklađeni su sa novoizrađenim staklenim prozorima u boji, ogledalima, arhaičnim nameštajem bifea gledališta i mermernom oblogom. U jednom od najposećenijih pozorišta u Mađarskoj, gledalište je osvetljeno stogodišnjim lusterom. Među pozlaćenom štukaturom i zidovima obloženim somotskom tapiserijom, pozorišno veče je ovde pravo slavlje – bilo da kupite karte za operetu ili mjuzikl. Budimpešta je, baš kao i Beč, prestonica operete, gde se, pored očuvanja tradicije na najvišem nivou, žanr začinjava i novim ukusima. Širom sveta priznato je da Mađari sviraju-pevaju ovaj žanr sa jedinstvenim žarom, vatrom, akrobatskim plesovima, bogatim vizuelnim prikazima i zapanjujućim senzualno-emotivnim olujama. 

Mađarska državna opera (VI kvart, Andraševa avenija 22 (Andrássy út 22.))

Od proleća 2022. ponovo možete da posetite renoviranu Operu ako želite da u okviru obilaska sa vodičem upoznate uporište opere i baleta. Neorenesansna palata, koja blista u svom izvornom svetlu i opremljena je savremenim inovacijama, garantovano će očarati svakoga ko uđe – a naravno, najbolja stvar je ako kupite kartu za neku predstavu i dozvolite da muzika i prizor zajedno utiču na vas. Građevinska dozvola za jedan od najznačajnijih spomenika današnje Budimpešte izdana je 1875. godine, ali je prvobitan plan morao više puta da se revidira, jer je Franc Jozef I odobrio realizaciju uz uslov da peštanska opera ne bude veća od bečke. Važan uslov realizacije bio je da gradnju izvode samo mađarski majstori, a upotrebljeni materijali mogli su biti isključivo sa teritorije Mađarske. Arhitekta Mikloš Ibl je ispunio ovaj zahtev, uz pet izuzetaka: mermerne obloge su stigle iz Karare, granitni stubovi iz Austrije, obloge od hrastovine i kedra iz Italije, scenska oprema iz Beča, a luster iz Majnca. Otvaranje je održano 27. septembra 1884. godine, masa ljudi je želela da vidi zgradu bogatu ukrašenu zlatom, mermerom i freskama, gde je cena ulaznica u to vreme koštala kao dva konja. 

Komediografsko pozorište - Vígszínház (XIII kvart, bulevar Sv. Ištvana (Szent István krt. 14.))

Već pomenuta dvojica genijalnih arhitekata, Austrijanac Ferdinand Fellner i Prus Herman Helmer, tokom decenija prekretnice veka projektovali su četrdeset sedam divnih pozorišnih zgrada od Odese do Praga, od Beča do Budimpešte – ovde dve. Godine 1896. Vigsinhaz je sagrađen za godinu dana na današnjoj lokaciji, a oko njega se brzo razvio novi centar građanstva: Lipotvaroš (Lipótváros). Predstave i umetnici Viga – kako ga skraćeno nazivaju – oduvek su imali ozbiljan kult među ljubiteljima pozorišta, a i danas se može pohvaliti jednom od najpriznatijih pozorišnih trupa u prestonici sa najvećim brojem obožavalaca. Njegovo gledalište koje odiše lepotom i elegancijom može da primi više od hiljadu gledalaca, a glumci su retko morali da igraju pred praznim redovima sedišta: od prvog trenutka ovo pozorište je privuklo pune sale – bilo da se radilo o legendarnim muzičkim ili proznim delima.