Dobra priča o dobrom vinu Upoznaj je na vinskim područjima Mađarske!

Ako se radi o Mađarskoj, onda tokajac, ako je tokajac, onda je i Tokaj-Heđalja (Tokaj-Hegyalja). Pored desertnog vina, specijaliteta poznatog širom sveta, tokom obilaska niza podruma vredni su degustacije i furmint i žuti muškat, kao i svetski poznati samorodni. U Hercegkutu (Hercegkút) možete da prošećete duž podruma koji liče na „hobitske kuće“, a uvršteni su na UNESCO-ov spisak svetske baštine, možete da degustirate domaća vina, dok vas vinari uvode u tajne pravljenja vina. U Madu (Mád), pored vinarija, imate priliku za nove doživljaje ako posetite spomen mesta nekadašnje jevrejske zajednice i čudotvornih rabina.

Vinska regija Badačonj (Badacsony), ponosna na svoje vino keknjeli (kéknyelű), prirodna je destinacija za poznavaoce dobre kapljice koji se opuštaju uz Balaton. Specifičnost ove drevne mađarske sorte grožđa je da raste samo na lokalnom vulkanskom tlu i ne može se naći nigde drugde u svetu osim ovde, na površini od oko 30 hektara. Pored ovog specijaliteta, u lokalnim podrumima i vinskim hotelima koji nude ekskluzivne doživljaje, prija degustacija lokalnog pino gris vina i talijanskog rizlinga. Nemojte da propustite ni specijalitete od ribe iz Balatona!

Vinska regija Vilanj (Villány) je dom otmenih crnih vina, najpoznatiji lokalni brendovi su kaberne frank, merlo i portugizer, ali posetioci takođe vole intenzivnu boju i ukus oportoa, kadarke plave frankovke i cvajgelta. Međutim, pored punih crnih vina, ovde se proizvode i bela vina u manjim količinama. Sva ova vina možete da pijuckate u nizu belo okrečenih starih podruma duž glavnog puta u Vilanju, u lokalnim hotelima ili duž biciklističke avanturističke staze između Vilanja i Šikloša (Siklós). A kad ste već tu, posetite svakako i tvrđavu u Šiklošu, gde možete upoznati delić mađarske istorije.

Bela vina mediteranskog stila, lagani roze i baršunasta crvena vina, kao što su plava frankovka ili kadarka, kao i bikova krv, kombinacija ta dva vina, to je ono što očekuje posetioce vinskog regiona Seksard (Szekszard). Potomci vinarskih porodica koje su se ovde naselile u 18. veku nastavljaju tradiciju: poštovanje starih običaja može da iskusi svako ko poseti lokalne vinarije u poslednjem povezanom nizu podruma u Seksardu, na šoru Ištifan-gedera (Istifán-gödör). Naravno, grad Seksard takođe nudi doživljaje: na primer, u bašti stare zgrade nekadašnje županije vinska česma podseća na vinsku tradiciju grada, a u zgradi možete da posetite i ruševine nekadašnje opatije. Muzej medenjaka je još jedna gastronomska specifičnost gde upoznajete način pripremanja medenjaka. Ovde, umesto vina, možete da popijete gutljaj specifične ljute, slatke medovine. Dok vam se iz vidikovca na Kalvariji (Kálvária) pruža pogled na ceo grad i na okolne vinograde.

Na padinama planine Bik (Bükk), u riolitnoj sedri vinske regije Eger uzgajaju se sorte grožđa od kojih se pravi lokalni specijalitet, vino bikova krv, odnosno Egri Bikaver. Međutim u lokalnim podrumima kriju se i burad sa vinima Egri leanjka, Debrei haršleveli, Verpeletski talijanski rizling i Egri čilag, koje takođe možete da degustirate tokom posete vinarijama regiona. Gurmanski putnici namernici mogu da uživaju i u tematskim vinskim rutama, kao što su ruta Haršleveli, ruta Talijanski rizling, ruta Bikaver, ruta Leanjka, ruta Keporoš ili ruta Kaptarkevek. Ali kraća vinska ruta pod nazivom Sa čašom u Egeru takođe nudi mnoge doživljaje. U dolini Sepasonj (Szépasszony-völgy) podrum do podruma, uključujući i najstariji, Išteneš podrum, koji je služio kao tajna crkva za vreme Turaka. A kad već pominjemo tursko doba: U Egeru nikako nemojte da izostavite tvrđavu koja je odolevala turskoj opsadi, ni minaret, ni tursko kupatilo, dok bi ljubitelji prirodnih lepota trebali posetiti slano brdo u Egersaloku (Egerszalók), Silvašvarad (Szilvásvárad) i tzv. kamene košnice u Šomolji (Somolja).