Odavde se stiže u Zvezdanu salu, gde imate utisak kao da plivate pod zvezdanim nebom. Zvezdana sala je idealno mesto za meditaciju, dok slušate tajanstvene odjeke ili se samo zadubite u čudesne oblike ovog neobičnog, retkog prirodnog ambijenta. Termalna voda ove banje inače nije tako jaka, kao ostale lekovite vode – mnogi je vole baš zbog toga: naime u ovoj vodi se možete kupati, plivati bez ograničenja, uživati u prijatnoj masaži vodenih mlazeva i u ostalim vodenim atrakcijama. Tako i deca mogu da se kupaju zajedno sa roditeljima po ceo dan. Stoga je potpuno svejedno da li je cilj posete prevencija, oporavak, osveženje ili uživanje, eventualno porodična igra, ovde je sve to moguće. Voda od 30 stepeni Celzijusa i pećinska klima su podjednako lekovite, preporučuju se prvenstveno za bolesti zglobova. U prijatnom ambijentu i porodičnoj atmosferi leče se reumatološki problemi i tegobe lokomotornog sistema. Balneo- i akvaterapija ovde imaju veliku tradiciju. Pored lekovitih i termalnih bazena, za one koji vole da budu na slobodnom vazduhu, postoje mnogi bazeni doživljaja i na otvorenom. Pećina je majstorsko delo prirode, dok su bazeni na jezeru i elegantan krov u obliku školjke, koji se nadvija nad njih, delo ljudske kreativnosti.
Ali ima ovde i bazena za decu, bazena doživljaja, bazena za plivanje i sauna park. U sauna parku gostima, željnim opuštanja, osveženja ili detoksikacije, stoje na raspolaganju tri finske saune sa kamenom od lave, tri infra saune i jedna parna kabina, a posle saune mogu da zarone u bazen sa hladnom vodom od 16-18 stepeni Celzijusa i da rashlade pregrejano telo. Kod ulaza u Pećinsku banju nalaze se ruševine benediktinske opatije iz 13. veka. Monasi su živeli ovde od druge polovine 14. do početka 16. veka. Tokom vremena opatija je više puta napadnuta, pa su je na kraju redovnici napustili. Napuštene zgrade su porušene, a okolinu je osvojila močvara. Opat iz Tapolce doveo je 1711. lekare iz Košica da potvrde lekovitost vode i celog područja. Opis drvene zgrade kupališta poznat je iz 1743. godine, dakle tada je već sigurno postojala banja. Međutim, Miškolctapolca je postala pravo odmaralište tek na prekretnici 1920-1930-tih godina. Kao što vidite, u pećinskoj banji nema zimske i letnje sezone. U prolazima pećine večno je proleće, bilo da napolju vlada letnja žega ili ciča zima.