Magyar Magyar

Prvi stalni most na Dunavu u Budimpešti: Sečenjijev lančani most ukrašen džinovskim statuama lavova

BudimpeštaBudimpešta sa okolinom

Šta bi mogao da bude najlepši simbol Budimpešte, ako ne Sečenjijev lančani most? Iako već i prizor prvog stalnog mosta na Dunavu u Budimpešti govori sam za sebe, svakako je vredno truda „proviriti kroz ključaonicu istorije“ da bi smo zaista umeli da cenimo ovo zdanje. Da vidimo!

Idejni tvorac Sečenjijevog lančanog mosta

Idejni tvorac mosta, koji se u narodu pominje samo kao Lančani most, bio je Ištvan Sečenji, koga nazivaju i „najvećim Mađarom“ zbog njegove istaknute političke, kulturne i ekonomske uloge. Nesumnjivo je bilo neophodno iz više razloga povezati Budim i Peštu tokom 19. veka, ali je izgradnji mosta doprineo i Sečenjijev lični doživljaj: grof je na vest o očevoj smrti, u decembru 1820. žurno krenuo iz Debrecena u Beč, ali se njegov prelazak preko Dunava odužio danima zbog nepovoljnih vremenskih uslova. Verovatno je tada u Sečenjiju sazrela ideja o izgradnji jednog stalnog mosta, „spajanje otadžbine i njenog srca, razdvojenih Dunavom“, čime bi se mogao obezbediti nesmetan saobraćaj između istočnog i zapadnog dela zemlje.

Kome možemo da zahvalimo za Lančani most?

Istaknuto ostvarenje 19. veka, Lančani most dugo je bio jedini stalni dunavski most Budimpešte. Idejni tvorac je bio Ištvan Sečenji, arhitekta Vilijem Tirni Klark, izvođač Adam Klark, a veći deo finansijskih sredstava obezbedio je bankar Đerđ Sina. Most je građen od 1839. do 1849. godine, a četiri ikonične statue lavova sa dva kraja mosta radovi su skulptora Janoša Maršalkoa.

Posle mnogih nedaća divan rezultat

Prelepi Lančani most, koji se navodi u svim turističkim informacijama o Mađarskoj, prošao je mnoge istorijske nedaće. Bez upuštanja u detalje, sledi samo nekoliko glavnih događaja, koje je dobro da znate, ako posetite ovu zadivljujuću znamenitost:

 

  • 1848. godine, pre završetka radova na izgradnji mosta, pukao je čekrk dizalice i povukao sa sobom skelu za izvođenje radova, zajedno sa ljudima na njoj, među njima i samog Ištvana Sečenjija. Većina je uspela da ispliva na obalu, jedan radnik je na žalost poginuo, što je za jedno vreme usporilo gradnju.
  • Takođe 1848. izbila je buna, oslobodilačka borba protiv Habsburške imperije, što je takođe unazadilo izgradnju mosta: i jedna i druga strana pokušavali su da ga podignu u vazduh kako bi usporili kretanje neprijateljske vojske.
  • Otvaranje mosta, završenog 1849. godine, održano je u prilično ponižavajućim okolnostima: „svečanost“ je vodio austrijski vojskovođa Hajnau, koji je samo šest nedelja ranije naložio pogubljenje 12 mađarskih oficira, „aradskih martira“, čiji je spomen u mađarskoj istoriji do danas očuvan.
  • Na taj način sam čin otvaranja nije baš bio radostan – bilo je malo prisutnih, a nije bio među njima ni idejni tvorac, Ištvan Sečenji. Što se toga tiče, on niti jednom nije kročio preko mosta, jer je tada već bio na lečenju u jednoj psihijatrijskoj bolnici, gde je kasnije izvršio samoubistvo.
  • Sledeći udarac most je dobio tokom Drugog svetskog rata, kada su ga 1945. nemačke trupe u povlačenju digle u vazduh.
  • Obnovljeni most otvoren je 1949. godine, sto godina posle prvog svečanog otvaranja.

Poznata legenda o jeziku lavova

Najpoznatija legenda vezana za most odnosi se na džinovske skulpture lavova na dva kraja objekta. Dugo se verovalo da je skulptor lavova, Janoš Maršalko zaboravio da im u čeljustima izrezbari jezik, a kada su umetniku skrenuli pažnju na to, toliko je bio osramoćen da je izvršio samoubistvo. Međutim, to je samo legenda: lavovi imaju jezik, koji se može i videti, ako provirite u čeljust kamenih predatora.

OBILAZITE MAĐARSKU KAO MEŠTANI