Pogledajmo datume!
31. oktobar: tada se slavi anglosaksonski praznik Noć Veštica, koji se ustalio u brojnim zemljama sveta.
1.novembar: praznik Svih svetih među hrišćanima,
2. novembar: Dan mrtvih u hrišćanskom svetu.
Budapest -5 °C.svg)
Svi sveti vs. Noć veštica (halloween) - kada, šta slavimo?
Poslednjih godina Noć veštica viđena u američkim filmovima osvojila je svet, pa sve više porodica i zajednica u našoj zemlji usvaja običaj rezbarenja bundeva, maskiranja, sakupljanja čokolade. Nezavisno od toga, tradicije vezane za Dan Svih svetih i Dan mrtvih paralelno nastavljaju da žive.
Odakle potiče?
Naziv halloween je skraćenica od engleskog izraza All Hallows‘ Eve, što na mađarskom znači noć pre svih svetih. Za Kelte se u to vreme završavalo leto, goveda su dovedena sa pašnjaka u štale, tada se slavila Nova godina - obožavajući istovremeno Boga Sunca i Gospodara Mrtvih.
Dan Svih svetih (latinski: festum omnium sanctorum) u Katoličkoj crkvi je dan sećanja na sve spasene duše, a protestanti se u ovo vreme sećaju svojih pokojnih. U 4. veku praznik Svih svetih slavio se prve nedelje po Duhovima, a Pravoslavna hrišćanska crkva ga i danas slavi tog dana.
Dan mrtvih ima mnogo kasnije poreklo: Opat Sveti Odilo iz Klinija (Cluny) uveo ga je kao dan sećanja 998. godine u benediktinskim kućama koje su pripadale benediktinskoj opatiji u Kliniju. Od početka 14. veka usvojila ga je cela katolička crkva.
Šta radimo na taj dan?
Prema verovanju keltskih sveštenika, Druida, Noć veštica je jedan od magičnih dana u godini, kada duše mrtvih mogu slobodno da šetaju među živima. Iz tog razloga se u ovo vreme gasila vatra u kućama, kako lutajuće duše ne bi zauzele tela živih, a mrtve su pokušavali da uplaše u jezivoj odeći - otuda i tradicija oblačenja, što je sada više šala i zabava. Prema srednjovekovnim verovanjima, veštice i vračari su radili svoja vračanja na ovaj dan, jer su u ovo vreme duhovni i fizički svet bili vrlo blizu jedan drugome. Od 8. veka raširilo se verovanje da fenjeri „okićeni“ izobličenim crtama štite putnike od zlih duhova, pa se zato danas na tikve rezbare što iskeženija lica. Noć veštica u Americi se ukorenila od sredine 19. veka, kada se stotine hiljada ljudi, emigriravši pred velikom gladi iz Irske, doselilo ovde i ponelo sa sobom svoje običaje i legende. Fenjeri su se prvobitno pravili od repe, podzemne kelerabe ili cvekle, a tikva se proširila kada se praznik ukorenio u Americi. Danas Noć veštica uglavnom zaokuplja maštu dece, oblače se u razne kostime i lutaju od kuće do kuće tražeći slatkiše uz „strašne“ pretnje (uzvikom trick or treat, tj. trik ili slatkiš). U najdužoj noći u godini održavaju se i za odrasle kostimirane zabave i defilei, a u pojedinim mestima organiziraju se i takmičenja u lepoti ili festivali ovim povodom.
Na Dan Svih svetih uobičajen je običaj da uredimo grobove naših najmilijih, ukrasimo ih cvećem i zapalimo sveću ili svetiljku za umrle. Svetlost sveće simbolizuje večnu svetlost, prema obredu Katoličke crkve, na „velikom krstu groblja“ i danas se moli jektenija svih svetih i blagosiljaju se novi nadgrobni spomenici. Na taj dan u nekim krajevima Mađarske zvonila su zvona za umrle u porodici, u drugim mestima, pak, davala se hrana siromašnima, birao se sudija, unajmljivale se sluge. Bilo je mesta gde se verovalo da će (baš kao i kod Kelta) mrtvi te noći ustati iz groba, pa su se i njima postavili stolovi na porodičnoj gozbi, te su se palila svetla u svakoj prostoriji kako bi „povratnici“ mogli da se snađu u kući. Prema pojedinim verovanjima, grobovi su morali biti ulepšani i osvetljeni kako bi „oslobođene duše“ našle svoj put natrag u svoj „dom“ i kako ne bi uznemiravale žive. Dan Svih svetih je u Mađarskoj državni praznik od 2000. godine, a od 2013. godine ponovo je obavezan crkveni praznik.
Na Dan mrtvih prvobitno se sećamo mrtvih, naših preminulih najmilijih koji još nisu zadobili spasenje. Jer oni koji su umrli u milosti Božjoj, ali breme krivice i kazne još uvek opterećuje njihove duše, moraju se očistiti pred Bogom. U duhovnom smislu, velika je uteha za one koji ostaju, da tada mogu da se zalažu za njih: molitvom, pokajanjem i svetom misom, na taj dan oni mogu učiniti nešto [ZK1] za spas svojih preminulih rođaka.