Tradicionalnu arhitekturu i narodne motive raznih krajeva Mađarske, kao i seosku tradiciju za pamćenje nam čuvaju etnografski muzeji i skanzeni, gde se možemo upoznati sa delima narodnog umeća u izvornom okruženju. Posebno se izdvajaju mađarski skanzeni ili muzeji na otvorenom, koji nas svojim seoskim kućama i njihovim nameštajem očuvanim u izvornom stanju vraćaju u doba pre nego što je prevladao urbani način života.
Riznica motiva očuvana u muzeju
U nekoliko mađarskih regiona, izrazito etnografski muzeji čuvaju tradicionalne folklorne motive. Značajan deo zbirke Muzeja Maćo u Mezekevešdu i Muzeja Paloc u Balašađarmatu čine narodne nošnje, tekstili, nameštaj i razni pribori iz ova dva regiona i dve etničke grupe, kao i materijalno nasleđe narodne religioznosti, običaja i tradicije. Od 2012. godine folklornu umetnost Maćoa UNESCO je svrstao na listu svetske baštine. Zbirka Muzeja Antal Regulj i Kuće narodnih zanata u Zircu fokusirane su na tradicionalne narodne rukotvorine i prezentaciju alata tradicionalnih zanata, kao što su kovači, kolari, bačvari i obućari, koji su izloženi u skladištu muzeja, takođe otvorenom za posetioce.
Najveća kolekcija keramike u Mađarskoj, Muzej grnčarije Turi u Mezeturu, koja broji nešto više od 8 hiljada keramičkih predmeta, istakla je sebi za cilj predstavljanje narodne grnčarije i posuđa. Čak 1000 predmeta Mađarskog muzeja primenjene umetnosti, koji radi u okviru Kuće tradicije u Budimpešti, predstavlja istoriju, stvaraoce i trendove narodne primenjene umetnosti. Kako u budimpeštanskim, tako i u drugim muzejima u zemlji, programi su usmereni na popularizaciju narodne umetnosti i povezani sa muzejskim radionicama za dečiji uzrast.