Umetnički doživljaji u Budimpešti

Bogata zbirka i istorijska vrednost najvećih budimpeštanskih muzeja su sami po sebi impresivni, ali vredi ih posetiti i zbog zgrada u kojima se nalaze izložbe. Zgrade Mađarskog nacionalnog muzeja i Muzeja likovnih umetnosti u istorističkom stilu važe za najlepše muzeje od 19. veka, a Mađarska nacionalna galerija uskoro će da ostavi iza sebe impozantne prostore Dvorske četvrti i da se preseli u novi objekat izgrađen u modernom stilu. Navedene institucije zadivljujućom atmosferom dočekuju posetioce koji se interesuju za prošlost i kulturnu baštinu mađarskog naroda, kao i za blago evropske umetnosti. U zbirkama muzeja mogu se naći istorijske relikvije (na primer, mađarski krunski ogrtač u Mađarskom nacionalnom muzeju), slike i skulpture iz različitih epoha, arheološki nalazi i drugi vredni artefakti. Građa pomenutih muzeja ne obuhvata samo prošlost, već i uzbudljive teme sadašnjosti: kolekcija pod nazivom Promena koraka Mađarske nacionalne galerije, na primer, pokušava da predstavi raznolikost druge polovine 20. veka, dok privremene izložbe muzeja se često fokusiraju na aktuelna društvena i kulturna pitanja te koriste nove pristupe kojima predstavljaju umetnost i istoriju.

Pad Gvozdene zavese dao je ogroman podsticaj mađarskom kulturnom životu – nakon toga je osnovan Ludvigov muzej, koji je već u svoje vreme sakupio savremenu kolekciju priznatu širom Evrope. Ludvig je jedna od najznačajnijih institucija u mađarskoj kulturnoj istoriji, koja od tada vodi posetioce kroz istoriju i razvoj savremene umetnosti. Kolekcija obuhvata značajne trendove i kretanja likovne umetnosti; stalna zbirka na zanimljiv način prikazuje promene u umetničkim tokovima i uticaje pojedinih umetnika jednih na druge. Dolaze u fokus društvena i kulturna pitanja koja se javljaju u savremenoj umetnosti, kao i eksperimentalne tehnike i trendovi. Sličan inspirativan doživljaj i podsticanje na razmišljanje pružaju manje savremene galerije, koje su se takođe opredelile za suvremene umetnike i uvek prikazuju široj javnosti sveže i uzbudljive umetničke projekte. Takođe se može da datira na vreme demokratskih promena otvaranje prve savremene galerije u zemlji. Od 1989. godine Galerija Knoll, smeštena na List Ferenc teru, smatra svojom misijom da ponudi umetnicima iz Centralne- i Istočne Evrope priliku da se predstave. Od tada su se, naravno, mnoge nove institucije fokusirale na predstavljanje izuzetnih stvaralaca savremene umetnosti. Stoga, ako ste u gradu i zanima vas savremena umetnost, nemojte da propustite aktuelne izložbe Galerije Varfok, Galerije Deak Erika, Galerije Liget, vile Walter Rozsi, Galerije Hegyvidék i Q Temporary, jer ove lokacije zainteresiranima uvek nude kvalitetne izložbe koje podstiču na razmišljanje.

Iako se među prethodno pomenutim institucijama nalaze i one u kojima se redovno predstavljaju fotografija i medijska umetnost, u prestonici ima i mnogo institucija koje svoj život posvećuju upravno ovoj oblasti likovne umetnosti. Najpoznatiji od njih je Mai Mano Haz, čiju je osmospratnu zgradu naručio fotograf Mai Mano krajem 19. veka (u kojoj je takođe bio smešten i njegov studio). Od tada je zgrada imala mnoge funkcije, ali je svoju kulturnu vrednost povratila tek krajem 1990-ih. Tada su u njoj otvorene Kuća mađarskih fotografa i Galerija Mai Manó. Capa Centar je još mlađa institucija koja je takođe „specijalizovana“ na fotografske i medijske radove, a njegove izložbe često sadrže kritičko čitanje koje se odražava na aktuelne društvene probleme. Pored toga, Budimpešta se može pohvaliti sa nekoliko galerija koje posebno služe za promociju umetnosti fotografije. Vredi na svoju listu želja dodati i posetu Galeriji Foton i Galeriji TOBE, gde možete da vidite radove inovativnih, progresivnih, mladih fotografa.