Alternative od vina

Mađari su ponosni na svoju više stotina godina staru vinsku kulturu, a najsvetliji dokaz za to je činjenica da se čak i u stihovima himne pominje vino  i to tokajski nektar. Zbog tolikog poštovanja prema vinu prirodno je da u Mađarskoj sa prazničnog stola ne može nedostajati, na primer, tokajsko desertno vino. Međutim, to ne znači da se buteljke i čaše vade samo u izuzetnim prilikama. Vino je prisutno i u društvenom životu, tokom prijateljskih razgovora ili na festivalima, a postoji i mnogo alternativnih rešenja u pogledu konzumiranja vina. 

 Špricer je lagani pratilac prisnih društvenih okupljanja. Penušavi osvežavajući napitak, napravljen od određene mešavine sode i vina, gotovo da važi za nacionalno piće u Mađarskoj. Na festivalima, koncertima i mestima za zabavu jedno od najpopularnijih pića današnjice je roze špricer, odnosno postoji već mnogo aromatizovanih verzija ovog pića. Špricer se međutim tradicionalno pravi od suvog belog vina. Klasični špricer se sastoji od dva deci vina i jedan deci sode i naziva se „nađfreč“, veliki špricer, ali pored toga se u Mađarskoj služi i u mnogim drugim srazmerama i pod drugim nazivima, skoro da samo mašta može da ograniči broj raznih varijanti. Takav je na primer hosulepeš, „dugi korak“ od jedan deci vina i dva deci sode ili vicehazmešter, „zamenik hausmajstora“, mešavina dva deci vina i tri deci sode.

 Špricer se može naručiti praktično u bilo kom ugostiteljskom objektu u zemlji, svuda se može naći. Neki vinski barovi nude i specijalitete poput roze špricera sa sirupom od lavande ili beli špricer sa sirupom od zove. Vinski barovi međutim nisu popularni prvenstveno zbog ovih pića, već zbog visokokvalitetnih vina koja su dostupna u impozantnoj ponudi. U Budimpešti se kultura vinskih barova razvila srazmerno rastu interesovanja za kvalitetna vina. Posetioci ovih elegantnih mesta mogu da dožive pravo putovanje kroz ukuse, jer su obično dostupna i manje poznata vina čak i najmanjih vinskih regiona zemlje, često u pratnji nekoliko finih zalogaja.

 Kao što prija hladan, osvežavajući špricer po letnjoj vrućini, tako i zimi, kada pada sneg, ne može ništa bolje da ugreje, nego čaša kuvanog vina u ruci tokom šetnje među drvenim kućicama adventskih sajmova. Kuvano vino se može pripremiti od crnog, belog ili čak od roze vina, a sa ukusom cimeta, karanfilića i meda postaje neizbežan deo zimske atmosfere. Kada vreme zahladni, pored božićnih sajmova, gotovo svaki bar ili kafić ima kuvano vino u svojoj ponudi.