Muzej vina Tokaj

Tokajski Muzej vina, deo svetske baštine, nalazi se na mestu gde se reka Bodrog uliva u Tisu, u severnoj regiji Mađarske, na 2,5 sata vožnje od Budimpešte. Institucija funkcioniše kao izložbeni prostor vinskih područja koja se nalaze na listi svetske baštine, gde se možete upoznati sa istorijom, kulturom i vinima tih područja. Muzej je smešten u jednoj preuređenoj zgradi stare, napuštene, ruševne pivare, pored zgrade nekadašnje sinagoge. Naglasak je naravno stavljen na vinogradarstvo područja Tokaj-Heđalja. Vinsko područje predstavljeno je u okviru interaktivnih postavki, gde vam se pruža prilika da u virtualnom prostoru bilo gde prođete peške, biciklom, autom, a da uopšte ne izađete iz zgrade. Možete se provozati i malim automobilom ili uzleteti balonom i diviti se predelima Tokaja sa visine – za šta vam se u stvarnosti ne bi pružila prilika, ali zahvaljujući vazdušnim snimcima, ovde i to možete sebi vrlo lako priuštiti! Pored jedinog vinskog područja Mađarske, koje je deo svetske baštine, upoznaćete i osobenosti austrijskih, francuskih, nemačkih, italijanskih, portugalskih i švajcarskih vinograda. U otkrivanju njihovih tajni pomažu i mirisoteka, riznica začina i vinska apoteka.

U muzeju se neće dosađivati ni oni, koji više vole tradicionalne izložbe: jedan deo lokalne istoriografske zbirke Tokajskog muzeja takođe je smešten u zgradi na tri nivoa i dočekuje posetioce sa do sada neviđenim izložbenim predmetima. Tako vam se pruža prilika da upoznate istoriju ne samo vinskog područja, nego i celog regiona. Saznaćete kako se prave specijalna lokalna vina, kao što je tokajski asu, tokajski mašlaš, tokajski forditaš, tokajski samorodni ili razne esencije na bazi tokajskog vina. Odakle vinu tipičan tokajski ukus? Zašto ovdašnji vinari ne bi zamenili bobice grožđa ogrezle na lozi sa plemenitom naslagom sive truleži za kafena zrnca, koja su prošla probavni sistem cibet mačke?

Znate li kojih šest autohtonih i zvanično određenih sorti grožđa je dozvoljeno uzgajati u okolini? Ako ne znate, otkrićemo vam tajnu, to su: furmint (60 odsto ovdašnjeg grožđa), haršleveli (30 odsto ukupne količine), žuti muskat, keversele, kabar i zeta (ukupno 10 odsto). Furmint je u tolikoj meri tipična sorta ovih predela da je poznata austrijska fabrika stakla Riedel počela da proizvodi posebne čaše za tokajski furmint. Oni smatraju da je ovo vino toliko karakteristično da zahteva sasvim drugi oblik čaše od uobičajenog. Naravno u manjoj količini mogu se naći i druge sorte grožđa u okolini: šardone, traminac, sovinjon blank, sirkebarat, zenit, demjen, purčin, kadarka, goher, bakator i roze grožđe. To su međutim ili retki kurioziteti ili se rado koriste za pravljenje mešavine vina, takozvani kive.

Kada je već reč o mešavini: možete da naučite i koja vina pašu uz specijalitete mađarske kuhinje: pečenu guščiju džigericu (jede se hladna), gulaš, riblju čorbu, sarmu, pileći paprikaš sa noklicama, paprikaš od soma uz testo sa sirom, šnicle od jelena sa šumskim gljivama, noklice sa jajima i zelenom salatom, šomloi galuška ili doboš torta (e da, mi pijemo vino i uz kolače!). Da li ste znali da je Royal Tokaji Essencia 2008, prodata za oko 40 hiljada dolara, do sada najskuplje vino na svetu? Vinarija Royal Tokaji proizvela je samo 20 boca ovog ekskluzivnog vina, jer se tokom postupka od kilograma zrelog asu grožđa dobija svega jedna jedina kafena kašika vina! Specijalnu bocu od 1,5 litre za ovo vino dizajnirano je Džejms Karkas. Svaka pojedina boca izrađuje se ručno, znači da nema dve iste. O kvalitetu tokajskog asu vina, koje se nalazi u boci, dovoljno je znati da mu rok za upotrebu ističe tek 2300. godine. Pošto tako dugo može da očuva kvalitet, neverovatno je popularno u krugu kolekcionara, dakle cena može samo da mu raste. Tome shodno, polovina boca je već prodato. Osim ove, u ovom muzeju možete saznati još za mnoge druge zanimljivosti i dobiti odgovore na razna čudna pitanja, naravno, ako ste dovoljno radoznali. Pored stalnih postavki uvek se mogu pronaći i privremene izložbe vezane za vinsko područje. U okolini međutim ima i drugih znamenitosti za razgledanje: u srcu gradića s patinom prošlih vremena, nadomak vinskog muzeja nalazi se na primer kulturni i konferencijski centar, koji sa svojom tipičnom mavarskom fasadom, enterijerom sa livenim stubovima i galerijama, prozorima od vitraža svakako ne može da sakrije prošlost: zgrada koja je prethodno služila kao sinagoga, bila je ujedno i duhovni i spiritualni centar jevrejskih trgovaca koji su igrali važnu ulogu u popularizaciji tokajskih vina, pošto su vekovima prodavali ovo plemenito piće širom sveta. Jedno je sigurno: ne isplati se planirati jednodnevnu posetu, jer se u društvu vina mora provesti i noć. Inače, nema ništa prijatnijeg od opuštene šetnje obalom Tise u letnje predvečerje, dok vas po licu, ugrejanom od vina, miluje blagi povetarac.