Pečuj iz turskog doba poziva vas na uzbudljivo putovanje kroz vreme

Kupola Gazi Kasim-pašine džamije svetlo zelene boje glavni je simbol Pečuja, a ujedno služi i kao kompas za posetioce. Džamija, koja se ponosno uzdiže na trgu Sečenji (Széchenyi tér), prvobitno je bila crkva koju je Gazi Kasim-paša preuredio u džamiju u 16. veku. Nije stradala u borbama tokom proterivanja Turaka, jedino je minaret oštećen. Kasnije je svetinju preuzeo jezuitski red i ponovo je preuredio u katoličku crkvu. Zaustavite se posred trga, i ako malo bolje pogledate, videćete da je džamija malkice nakrivljena. Što nije slučajno, jer se građevina na taj način klanja prema Meki.   

 
Drugi turski spomenik u izrazito dobrom stanju je Jakovali Hasan-pašina džamija - štaviše, to je jedina džamija koja je tokom vremena opstala zajedno sa svojim minaretom. Pored Jakovali džamije je sagrađena tekija derviša mevlevijskog reda. To su plešući derviši čija je ceremonija uvrštena na listu svetske baštine UNESCO-a. Iz četvorougaone džamije drvenim stepenicama se stiže u minaret čijih 87 stepenika vodi do platforme na vrhu. 

Osmanska okupacija nije nam ostavila u amanet samo umetničko i kulturno blago, nego i ozbiljan trag u banjskoj kulturi. Prema istoričarima, grad Pečuj je u tursko vreme obogaćen sa tri kupatila, ali danas se mogu videti ruševine samo jednog od njih, hamama Memi-paše. Otkrivajući rečite detalje, zamislite hamam u izvornom sjaju: sa bogato dekorisanom fontanom u predvorju, klupama za odmor uz zidove, kupolastim svodom sa šestougaonim otvorima koji su služili za osvetljenje kupatila.  

 
... i, još jedan pečujski kuriozitet 
Idris baba bio je sveti čovek, posvećen Alahu. Njegovo turbe je vredno posete, naime ono je jedna od ukupno dve sačuvane turske grobnice. Po osmanskoj tradiciji sahranjivanja, kupolasta centralna građevina osmougaonog je oblika, a fasada je nemalterisana.