5 posebnih izleta po predelima vinogradara

Za polazak iz Tokaja mogu se iznajmiti brodovi za letovanje, kojima se može ploviti po Bodrogu, najvećoj pritoki Tise. Na trasi Tokaj, Bodrogkerestur, Olasliska, Bodrogolas, Šarošpatak usput se nalazi mnoštvo vinarskih naselja, tako da se ponekad isplati iznajmiti bicikl i poći u obilazak nekih naselja, malo udaljenijih od obale. Naselja se, srećom, nalaze u dolinama, pa tako ne morate da se biciklom ili drugim lokalnim prevoznim sredstvom penjete uzbrdo. U ovoj vinskoj regiji se u 27 naselja na 400 vinogradarskih parcela uzgaja loza. 

U Tokaju se nalazi Kopasheđ, Muzej svetske baštine vina, Kulturni konferencijski centar, preuređen iz nekadašnje sinagoge, jedan od najboljih kafića u okolini i, naravno, obala Tise. U blizini je zemljano utvrđenje Sabolč, a nije daleko ni dvorac u Tisadobu sa svojim predivnim engleskim parkom. Ako se zaželite pečene ribe, posetite jedan od bifea u Timaru ili Tisabercelu, koji se nalaze na samoj obali reke! Kao i u Tokaju, i u Bodrogkeresturu ima mnogih vinskih podruma vrednih pomena, ali se odavde isplati i izlet u Mad ili Talju, koji se nalaze podalje od reke. 

U sledećem naselju Olasliska možete razgledati okolinu sa vidikovca crkvenog tornja ili možete posetiti ruševine sinagoge koja je bila jedna od stanica na Putu čudotvornih rabina. Naselje je naziv dobilo po Valoncima/Italijanima koji su govorili novolatinski i odomaćili vinogradarstvo u ovom kraju. Kasnije su se ovde nastanili i jevrejski trgovci koji su prodavali proizvedeno vino za kojim je sve više rasla potražnja u celom svetu. Iz Olasliske se isplati skoknuti do mesta Erdebenje, ne samo zato, što ovde možete videti vekovima stare zgrade i građevinske strukture, već i zbog jedne od najintelektualnijih vinskih zajednica u zemlji. Ali, neka se u to uveri svako sam za sebe. Posle posete podrumima u Bodrogolasu pređite i u Tolčvu. Sledi poslednja stanica, Šarošpatak, sa neizostavnim renesansnim dvorcem i poznatim Reformatskim kolegijumom. 

Panonski vinski region obuhvata četiri vinske regije. To su vinogradarska područja Tolne, Seksarda, Pečuja i Vilanja. Ovde su tipične sorte grožđa kaberne sovinjon i frankovka, merlo, a specijaliteti su cirfandli, cvajgelt i kadarka. Ovdašnji obronci osunčani su mnogo više, nego u drugim vinogradarskim predelima zemlje. Čak se ponegde može naći i mediteranska klima. Zahvaljujući tome, između ostalog, u ovoj regiji se proizvode kvalitetna crna vina sa povećanim sadržajem tanina, ali, na primer, za okolinu Seksarda tipično je vino nešto malo tamnije od rozea, ali svetlije od crvenog vina, tzv. Šiler cuvée. Ova mešavina vina boje lisice dobila je i poseban lokalni naziv: fuksli. Bela vina su ovde manje vibrantna, blažeg i finijeg ukusa nego vina sa vinskih područja severno od Balatona. Pored vina, ovaj predeo obiluje i prirodnim lepotama. U Seksardu se nalazi Muzej medenjaka, a leti možete degustirati i sladoled od kadarke. Na degustaciju vina možete krenuti i terenskim vozilima, naravno, sa šoferom. 

Posle posete podrumima u Seksardu preporučujemo odlazak u Batu, u posetu kuće Crna roda. Iz Ekoturističkog centra u Perbelju kreće šumska železnica koja vas vodi u razgledanje Gemenca, ali možete da iznajmite i bicikl, kanu ili kajak. Zanimljivost ove železnice je što jedina u zemlji vodi kroz plavno područje. 30 km duga trasa sledi korito Dunava i kanala Šio. Iz osmatračnice Centra možete da pratite kretanje i ponašanje jelena i divljih svinja. U blizini Centra nalazi se botanička bašta i zbirka vezana za pčelarstvo. Gemenc možete obići i konjskom zapregom ili lovačkim kočijama. U obližnjem dvorcu Karapanča možete, čak, prespavati u sobi u kojoj je nekada boravio car Franjo Josip. Druga slična znamenitost je lovačka kuća u Čerencu. U zgradi su izloženi lovački trofeji i razne ribolovačke i lovačke relikvije iz okoline. Možete se uputiti u park na prijatnu šetnju, jer krošnja ogromnih oraha pruža hladovinu i tokom sunčanih letnjih dana. Povrh svega, pored zgrade je uređen i manji zoološki vrt.