Dan Svetog Martina je veoma složen praznik – sa crkvenim, folklornim i društvenim aspektima. S jedne strane, u stara vremena na njivama su završeni radovi u ovo doba godine, oko novembra, a nadničari su u to vreme dobijali godišnju platu. Štaviše, to je bilo vreme kada nije dozvoljeno spremanje, ni pranje, jer se verovalo da to izaziva bolest stoke, pa je to bio dobar razlog i prilika za zabavu. Gozba i zabava na dan Svetog Martina važila je i za poslednju veliku feštu pre početka četrdeset dana posti pred Božić, po tadašnjem običaju.
Ali ko je bio legendarni Martin?
Bio je sveti čovek misionar, živeo je u siromaštvu, a bio je i vojnik čiji su životni put pratila čuda. Vernici su hteli da ga izaberu za episkopa grada Tura, u svojoj skromnosti on se sakrio u šupu od izaslanika koji su ga tražili – ali su guske svojim gakanjem otkrile njegovo skrovište. Za praznik Svetog Martina Turskog, 11. novembra, vezuju se mnogi narodni običaji i verovanja u Mađarskoj, kao i u drugim zemljama.