Ukusni doživljaji na obali jezera Balaton

Dok je pre nekoliko decenija većina posetilaca poistovećivala Balaton sa klasičnom hranom na plaži i jelima mađarskih čardi, poslednjih godina se na obali jezera dogodila prava gastronomska revolucija. U sve većem broju niču restorani i poslastičarnice koje nude kvalitetna i moderna gastronomska iskustva, a šefovi skloni eksperimentisanju vrlo rado transformišu i osmišljaju tradicionalne recepte u novom obliku. Nekada je bazen Kali bio omiljena destinacija gurmana na Balatonu, ali danas na svakom deliću obale jezera možete pronaći mesto koje u potpunosti odgovara gostima željnih ekstremnijeg gastronomskog iskustva. Pravi gostioničari na Balatonu rade svoj posao svim srcem, koriste domaće sastojke i sa velikom pažnjom pripremaju razne specijalitete. 

Ako obilazimo priobalna naselja, naravno da ne možemo zaobići riblja jela, koja se u okolini Balatona poslužuju u posebno primamljivim varijantama. Dok smo na Balatonu, na plaži ili tokom izleta, prirodno je da se odlučimo za posetu riblje pečenjare na plaži, a dan završimo uz izdašnu, tradicionalnu balatonsku riblju čorbu. Koliko naselja, toliko recepata, jedna cela godina ne bi bila dovoljna da se svi degustiraju! Na primer, „pećek“ u Fonjodu nisu pasirali, nego su gustu čorbu na bazi sataraša kuvali polako na tihoj vatri, odatle i naziv - „pećektet“. U Kesthelju koriste klasičan recept uz pasiranje, dok se u Voniarcvašheđu riblja čorba priprema na „korhelj“ način, sa kiselim kupusom i mirođijom. A još uvek smo tek kod čorbe! Ista raznolikost karakteriše i jela od lokalno ulovljene i pržene ili pohovane ribe. Ipak, treba se uputiti i tragom tradicionalnih mađarskih recepata. Na primer, jedno od omiljenih mađarskih jela, pasulj čorba na Jokai način, potiče iz Balatonfireda. Za poznatog mađarskog pisca, Mora Jokaija gostioničari i članovi porodice često su pripremali njegovu omiljenu čorbu od pasulja, koja od tada nosi njegovo ime. U restoranima se takođe preporučuju gulaš i paprikaš bakonjskih bećara.

Boravak na plaži na Balatonu ne može proći bez klasične hrane sa plaže. Langoš je pravi mađarski specijalitet: može se jesti premazan mešavinom ulja i belog luka, pavlakom, posut sirom, lukom, nadevom od mesa, pa čak i premazan džemom. I kuvani kukuruz je poslastica koja se gotovo svakog letnjeg dana nađe na tanjiru posetilaca štranda. A oni koji vole slatko, uz palačinke i gofri, mogu se rashladiti i sladoledima raznoraznih ukusa.

Pored plavetnila jezera Balaton, za ovaj pejzaž je karakteristična još jedna boja: ljubičasta boja lavande. Najpoznatija je lavanda iz Tihanja, ali u mestima Dergiče, Kerešheđ, Monoslo (Dörgicse, Kőröshegy, Monoszló) i mnogim drugim naseljima na jezeru Balaton uzgaja se ova biljka karakterističnog mirisa sa dejstvom ublažavanja stresa – a i poslastice se prave od nje. Naime, lavanda može da se koristi ne samo za parfeme, nego i kao dodatak za hranu i piće: može da se doda kao aroma medu, čokoladi, limunadi, keksu, mafinima, a dostupni su i pivo i vino, pa čak i džin sa ukusom lavande. Pravi specijalitet je vino od medovine sa lavandom, dobijeno fermentacijom cvetnog meda, prava kruna jednog dana provedenog u aktivnom odmoru.

Međutim, ovde nije vredno degustacije samo vino sa ukusom lavande! Mađarska je prava vinska velesila u Evropi, a vinska regija Balaton obuhvata šest različitih vinskih područja: vina iz Badačonja, Balatonboglara, gornje regije Balatona, Balatonfireda i Čopaka, sa brda Nađšomlo i iz Zale različitog su karaktera, ali su podjednako ukusna. Nalijte čašu i uživajte gutljaj po gutljaj vino Badačonji keknjeli, vino juhfark od drevne mađarske sorte grožđa sa brda Šomlo, poznatog i kao vino prve bračne noći, italijanski rizling iz Čopaka ili lagana bela vina i šampanjce vinske regije Balatonboglar.